Надзорно тело: Постигнут баланс власти и опозиције, изостала дебата
БЕОГРАД: У периоду до расписивања избора 15.фебруара није било баланса у заступљености представника власти и опозиције у медијима, али је после расписивања избора тај однос почео да се уравнотежује, па су се јавни сервиси потрудили да дају једнако време свим политичким актерима, закључак је Привременог надзорног тела (ПНТ) за праћење медија.
Председавајући тог тела Раде Вељановски је на конференцији за медије рекао да је до расписивања избора у јавним сервисима и медијима са националним покривањем било много више власти, док је на кабловским телевизијама, као што су Н1 и Нова С, углавном доминирала опозиција.
“После расписивања избора ситуација се побољшавала јер су почела да важе стриктна правила за представљање странака и кандидата на јавним сервисима и на комерцијалним телевизијама”, рекао је Вељановски на конференцији на којој је представљен прелиминарни Извештај о понашању пружалаца медијских услуга у периоду изборне кампање.
Како је рекао, две недеље пред изборе у медијима су биле заступљене све странке, коалиције и кандидати на председничким, парламентарним и градским изборима кандидате, али је, према његовој оцени, изостала дебата и размена мишљења.
Додао је да анализа РЕМ-а показује да је током кампање заступљеност носилаца власти у медијима била између 26 и 46 одсто што.
“То показује да је, без обзира што је у том периоду било потребе да се јавни функционери изјашњавају о важним стварима као што су украјинска криза, снабдевање горивом и храном, ипак, било доста функционерске кампање што ће детаљније бити анализирано у завршном извештају”, рекао је Вељановски.
Најавио је да ће по завршетку изборног процеса
Надзорно тело објавити завршни извештај и дати сугестије и напомене о промени законске регулативе и понашању медија за наредне изборе.
Вељановски је казао да ће то тело сугерисати да се измени одредба Закона о електронским медијима одредба по којој се забрањује функционерска кампања 10 дана пред изборе.
“Прво, ради се о осам дана због изборне тишине, а ни формулација тог закона није најсрећнија. Сугерисаћемо да се та одредба промени и да буде јаснија и прецизнија да обухвати дужи временски период”, рекао је Вељановски.
Оценио је да медији треба да буду много отворенији за политичке актере и у периоду између избора.
“Свако ко има одређену идеју, активност, критичко мишљење, политички актери, представници цивилног друштва и грађани треба да буду више присутни у медијима, то помаже да имамо здравији политички живот и здравију јавну сферу”, казао је Вељановски.
Аналитичар Надзорног тела Срђан Миљковић рекао је да анализа показује да је од расписивања избора до 20.марта програм јавних медијских сервиса у највећој мери био базиран на учесницима избора, док су аналитичари и новинари били заступљени у минималној мери.
Додао је да су јавни сервиси о учесницима изборног процеса извештавали у неутралном тону, а да је украјинска криза као тема почела је да губи примат у програмима јавних медијских сервиса.
Како је рекао, на комерцијалним телевизијама се слично извештавало, али је евидентирано значајније појављивање аналитичара и новинара.
Миљковић је казао да је на програмима кабловских телевизија приметан негативан тон у извештававању, а да је критика власти била доминатна тема.
Према његовим речима, председнички ниво кампање је био мање заступљен на јавним сервисима, док је на комерцијалним и кабловским телевизијама више заступљен.
“По количини програма и времена сви учесници избора су добили своје место на програмим свих пружалаца медијских услуга”, закључио је Миљковић.