ХЛЕБ И РАТ: Страх од глади празни рафове широм Западне Европе

Рат, разуме се, увек донесе елементарни егзистенцијални страх. Осим директне опасности од ратних дејстава, основни страх је онај од глади. У многим, чак и у богатим земљама Запада рафови у трговинама су повремено испражњени.



Тако су трговински ланци у Грчкој ограничили продају брашна. Па и неких других основних прехрамбених артикала. Иако су цене драстично порасле и даље траје својеврсна навала на кључне робе, посебно брашно. У тој земљи хлеб тежине 340 грама продаван је за оквирно 0,7 евра, у јануару, с почетком рата у Украјини, доспео је на 0,9 евра, а очекује се цена од 1,3 евра. Реч је дакле о хлебу од 340 грама.



Слична је ситуација и другде. Најављена цена векне хлеба у Хрватској је чак 15 куна, дакле око два евра, или преко 230 динара. Брашно је у тој земљи већ достигло цену од 10 куна по килограму.



У Чешкој се најављује да ће хлеб коштати 60 круна, чија је противвредност отприлике 288 динара.



У Аустрији су хлеб и уопште пекарски производи поскупели до двадесет процената. Као и другде, није реч само о цени брашна него и енергената.



У Немачкој, килограм брашна тенутно се продаје за 45 центи, дакле забележен је раст цене од 15,6 одсто. Али најављују се даља померања.



У Шведској је килограм хлеба сада 2,2 евра. Цене хране су у тој земљи приближно порасле 30 одсто.



У Италији, која је велики увозник брашна, због тамошњег традиционалног начина исхране, цена хлеба превазишла је шест евра по килограму, у Милану, она је чак осам евра. Пре шест месеци килограм хлеба у том граду коштао је 4,25 евра.



Пекарске индустрије сада су приморане, због сталног раста цена и неизвесности, да закључују уговоре на свега месец дана с добављачима. Напросто, немогуће је планирати на дужи рок без опасних губитака.



Одмах по почетку ратних операција на територији Украјине, 24. фебруара, обустављен је саобраћај на Азовском мору. Жито се истина углавном не извози преко азовских него преко црноморских лука, због повољнијих лучких капацитета. Убрзо, обустављен је уопште довоз житарица из црноморског региона. Луке Мариупољ и Одеса због ратних дејстава су затворене.



Подаци се делом разликују, али несумњиво је да Русија и Украјина, узете заједно, чине око 30 процената светског извоза пшенице. Наводе се процене у распону од 25 до 35 одсто. Надаље, те две земље извори су приближно 20 процената извоза кукуруза, и чак 60 процената сунцокретовог уља. Украјина је највећи светски произвођач сунцокретовог уља, док је Русија на другом месту.



Године 2021, Русија је произвела 76 милиона тона пшенице, од чега је приближно половина извожена, дакле отприлике 17 осто укупног глобалног извоза пшенице.



Берзе су одмах реаговале. Трећег марта, цена пшенице на терминском трговању у САД скочила је на максимум за последњих 14 година, услед, разуме се, раста тражње, и уосталом панике коју је изазвао рат и обустава испорука из црноморског региона. Цена пшенице на Чикашкој берзи износила је тада 11,34 долара за бушел (27,2 килограма). То значи да је порасла 40 одсто од почетка године.



Тржиште као да се мало примирило након две седмице. Најактивнији уговор о пшеници, 22. марта, на Чикашком одбору за трговину (ЦБОТ) био је на 10,82 долара по бушелу. Али ситуација је далеко од стабилне.



Према процени Међународне агенције за жита (ИГЦ), залихе највећих извозника пшенице, а то значи ЕУ (до 2018, највећи извозник), Русије (највећи извозник до сада), САД, Канаде, Украјине, Аргентине, Аустралије, Казахстана, наћи ће се на минимуму за последњих девет година с крајем сезоне 2021/22.



Министар пољопривреде Немачке Џем Оздемир, апеловао је 11. марта, уочи састанка министара пољопривреде земаља Г7, да трговина храном остане отворена, односно нагласио је бојазан због приступа храни сиромашних земаља. Био је то коментар на чињеницу да бројне владе, међу којима И кључни произвођачи, ограничавају извоз хране.



Бојазан постоји пре свега од оног што се очекује, пошто је врло вероватно да ће услед ратних дејства И сама производња житарица у Украјини драстично опасти.



Према наводима Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), од 7. марта, цене хране у свету у фебруару 2022, биле су више 21 одсто него истог месеца 2021.



Влада Украјине 8 марта је забранила извоз кључних пољопривредних производа, подразумевајући пшеницу, кукуруз, житарице, со и месо.



Русија је 14. марта забранила извоз појединих житарица, до 30. јуна. Онемогућен је извоз пшенице, ража, јечма, кукуруза.



Ситуација је посебно неизвесна у афричким и бројним азијским земљама. Египат, који према подацима с краја 2021, има 102 милиона становника, највећи је увозник пшенице, и то управо из Русије две трећине. Турска, с непуних 85 милиона, такође 70 одсто увози из Русије. Бангладеш (161 милион) се исто тако пшеницом снабдева из црноморског региона, Нигерија (211 милиона) већим делом, Индонезија (270 милиона) знатним делом. Кина је трећину потрошње кукуруза покривала увозом из Украјине.



Према подацима УНЦТАД, Конференције ОУН о трговини и развоју, бар 15 земаља Африке из црноморског региона увози половину неопходне пшенице за исхрану. Трећину потреба одатле је покривало 25 држава. Има их који се у потпуности пшеницом снабдевају на тај начин, попут Бенина, Сомалије. Како ће и иначе сиротињске земље обезбедити даљу исхрану популације нејасно је.



Ситуација је, очигледно, опасна. Талас великих немира, нестабилности и политичких промена који је захватио низ земаља, и назван је, очигледно тенденциозно - Арапско пролеће (децембар 2010 - децембар 2012), од Магреба до Јемена, био је у суштини изазван великим скоком цена хране. Последица глобалне кризе коју је проузроковала пропаст Лиман брадрс (Лехман Brothers) септембра 2008.



У земљама које не могу себи да обезбеде довољно хране, а имају демографску експлозију, уследили су немири, бунтови, револуције. Ратови у Сирији, Јемену, Либији, који истина имају и друге узроке, још увек трају.



Последице су трагичне. А почетак свега је била глад. Уследили су таласи мигранта пут Европе, из земаља Африке и Азије, од Сенегала до Авганистана, све заједно милионски.



И крај те модерне "сеобе народа" не назире се.



Небојша Берец