Јутро, седим у приградском аутобусу, уживам у топлоти аутобуса и крајолику. На једној од станица уђе стара познаница из средње школе и седе до мене. Мом уживању дође крај... Почела је да коментарише синоћњу емисију на једној локалној ТВ и коришћењу придева ЗАВИСАН, ЗАВИСТАН... Причи никад краја!