Издата зграда на Тргу Патријарха Бранковића у Сремским Карловцима

Тиме је разрешена дилема која траје око годину дана колико је било потребно и да се поруши prеthodni објекат и сагради то велелепно здање, око тога ко ће и за шта користити тај нови пословни простор у Карловцима. Закупци ових дана треба да потпишу уговор са „Инфраструктуром железнице Србије“ и уђу у посед, а ускоро ће уследити опремање и почетак рада.

Туристичка организација ће као што је у недавном разговору за „Дневник“ наговестила директорка Јасмина Бељан Искрин, у том објекту отворити визиторски центар у ком ће туристи добијати све потребне информације, моћи да погледају све од пропагандног материјала, купе улазнице, сувенире... Биће то место на ком ће остваривати први контакт са Карловцима. Пројектом партерног уређења централног карловачког језгра предвиђено је да се такав центар налази у тој згради. По речима Јасмине Бељан Искрин, Туристичка организација ће своју делатност обављати у приземљу левог крила зграде, према Стефанеуму. Нешто више од стотину метара квадратних, тачније 125, модерно саграђене зграде пружиће карловачким туристичким посленицима прилику, како каже Јасмина, да туристичку понуду места на прави начин презентују и афирмишу, а ТООСК ће задржати и садашњи простор у Патријарха Рајачића за рад.

Око 75 одсто површине или остатак зграде, не рачунајући простор у ком је улаз у pothodnik са лифтом, користиће Епархија сремска. Како сазнајемо од ректора Карловачке богословије Јована Милановића, у том амбијенту Епархија сремска има намеру да конкретним потезима промовише духовне, културне и историјске  вредности Сремских Карловаца из сопствене перспективе.

- Предвидели смо да ту буде Центар за просветне, духовне и културне потребе – каже Малановић. – У поткровљу централног дела зграде биће информативна служба која ће обједињавати радио станицу, часопис и друге информативне делатности. Спрат ниже је галеријски простор који ће бити на располагању и другим излагачима, пре свега док не буде саграђен нови центар културе. У приземљу треба да буде црквена продавница и неки други садржаји. Све то је посебно изазовно за нас тим пре што је у питању савремен простор. 

Репрезентативна зграда са више од хиљаду квадратних метара простора предвиђена је пројектом за садржаје из области културе, не рачунајући део који је у служби проласка пешака и бициклиста испод брзе пруге до Дунава. Припада „Инфраструктури железнице Србије“ која ју је и издала у закуп.

Још увек се не зна за шта ће бити кориштена стара железничка станица. У склопу завршних радова на прузи и припрема за пуштање у саобраћај брзих возова, она је споља окречена како би се уклопила у амбијент нове станице и осталих железничких објекта у близини. 

Зорица Милосављевић