Здравствени систем на неком новом Колубарском фронту

Др Радмило Јанковић рекао је за РТС да је здравствени систем био на великом испиту, у протекле две године.

Епидемијска ситуација је повољнија, али и даље је на дневном нивоу више од 2.000 оболелих. У болницама је мање од 2.000 пацијената, а на респираторима више од стотину тешко оболелих. 

Заменик директора Универзитетског клиничког центра у Нишу и директор Клинике за анестезиологију Радмило Јанковић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је било тешко, али "успели смо, одбранили смо част и достојанство професије".

"Лекари и медицинске сестре и остало особље је довело до тога да можемо бити поносни на оно што смо урадили, колико год је на моменте ситуација била тешка, на самом почетку је било најтеже, здравствени систем је био на великом испиту, успели смо да пружимо здравствену негу свим људима који су били заражени и који су захтевали пријем у болнице", рекао је Јанковић.

Према његовим речима, на моменте је здравствени систем био оптерећен, претила је могућност да се распадне, било је 11.000, 12.000 хоспитализованих - али су флексибилност, колегијалност, емпатија према људима који су патили довели до тога да се сви одрже заједно.

"У име свих здравствених радника могу да кажем да сам поносан на оно што смо урадили, prеthodnе две године су биле тешке, море људске патње, велики број смртних случајева, готово да не постоји неко од нас ко у свом окружењу или породици није имао неког ко је био тешко болестан или преминуо", каже Јанковић.

"Сигурно ћемо до краја месеца имати 16.000 директних смртних исхода као последеца ковида 19, ко зна колико њих ће патити и наредних месеци имати драматичне здравствене последице које ће угрожавати њихово здравствено стање", истиче Јанковић.

Др Јанковић подвлачи да се ипак види светло на крају тунела. Даље указује да је било драматичних тенутака.

"У марту и априлу пре две године искључио сам звоњаву телефона - првих недеља сам био коориднатор читавог ковид система у Нишу, а затим на југу Србије - дане и недеље проводио у болници, био члан разних вибер група, које су преносиле информације, тражио се кревет вишка, апарати за неинвазивну вентилацију. Ниш је био херој болница, КЦ Ниш је примио убедљиво највећи број пацијената, читав здравствени систем на југу је издржао, уз тешке емоције, здравствени радници нису рекли - не можемо више", рекао је професор Јанковић.

Каже да је ситуација на југу боља. "Моја предвиђања су била да ћемо у марту готово у потпуности завршити са пандемијом и са значајним оптерећењем болница макар на југу, од синоћ су извештаји такви да је у болници у Крушеву 93 пацијента, у КЦ Ниш је испод 100 хоспитализованих", рекао је Јанковић.

Последњи талас је специфичан, мало је правих ковид пацијента, који долазе због симптоматологије која је иначе била везана за те пацијенте, то су комплексни хируршки случајеви који су узгред заражени ковидом и захтевају комплексно лечење и они су третнутно у ковид болницама, напомиње Јанковић.

Омикрон променио природу ковида

Јанковић каже да је реална ситуација да је омикрон променио природу ковида 19, као болести и донекле медицинску доктрину, на западу се мењају противепидемијске мере.

Велики број људи, за разлику од пре две године, има свој имуни систем који је изложио вирусу или кроз вакцинацију или кроз директан додир.

"Мислим да је у Србији више од половине становништва имало ковид 19, да је било заражено поготову у јануару и фебруару тај број је био потцењен, имали смо велики број млађих пацијента који се нису тестирали, велики притисак на ковид амбуланте, дневно и по 40.000 тестова", каже Јанковић.

Омикрон је ударио свом снагом и жестином на најстарију популацију, углавном невакцинисану, углавном ону која има тешке пропратне болести.

Већина таквих пацијената је у јединицама интезивне неге.

Вирус и мутације

Јанковић каже да имамо разлога за оптимизам, ово је завршна фаза светске пандемије, на глобалном нивоу имамо релативно задовољавајући опсег вакцинације.

"Мислим да ће се мере смањивати и да вирус неће правити проблем, сви респираторни вируси су подложни мутацијама, делта је била најопаснија, било је доста младих који су у том таласу преминули. Наредне мутације неће бити толико драматичне", каже он.

Према његовим речима, не може се дестити мутација да имамо јако заразан сој и јако патоген сој.

Сматра да је омикрон променио концепт сагледавања ковида, мере се нису поштовале онолико колико је ситуација диктирала, оне ће се смањивати у свом интезитету.

"Хвала на стрпљењу, здравствени радници су били под великим притиском, некада је недостатак информација доводио до тога да је била оправдања љутња и фрустрације, које су се испољавање преко леђа здравствених радника који то нису заслужили. Читав здравствени систем, лекари и особље, је на неки начин играо улогу неке српске армије на неком новом Колубарском фронту, дао је све од себе да олакша људима колико је било могуће  - бољи дани иду свакако", закључио је Јанковић за РТС.