Нови живот Лемешке бање у Светозар Милетићу

Пројекат, чија би реализација поново вратила Светозар Милетић на мапу бања Војводине и Србије израдио је Александар Марјановић, један од водећих српских стручњака за балнеологију.

Како се могло сазнати, овим идејним решењем је представљена могућност за ревитализацију и реконструкцију старе зграде некадашње бање у Светозар Милетићу, која би обухватала базенски комплекс, блатни блок, центар за масажу, центар за лепоту и фитнес салу. У prеthodnom периоду сомборска локална самоуправа је обезбедила комплетну физичко-хемијску анализу воде из такозване Лемешке бање, док је АП Војводина финансирала израду студије детаљних балнеолошких, хидрогеолошких, хидрохемијских, изотопских, климатолошких, просторно-развојних и техноекономских остраживања за локалитет бање која је некада постојала у Светозар Милетићу.

Поред већ постојеће бање „Јунаковић“, као и оне у Бездану која има тек статус одељења за рехабилитацију Опште болнице „Др Радивој Симоновић“, уколико дође до ревитализације Лемешке бање, то би значајно унапредило бањски туризам на западу Бачке. Бивало је пре Другог светског рата и непосредно након њега бања и више, у околини Сомбора је радила и она у Чонопљи, па, иако је тадашња властела и буржоазија одлазила у Карлове Вари и Баден Баден, припадници средње класе, па и нижих слојева, проналазили су лека својој костобољи у бањи у Светозар Милетићу, селу које његови житељи али и становници Сомбора и данас зову Лемеш, по старом називу „Немеш Милитич“, лечилишту које је данас ни бледа успомена на неко боље време.

Житељи насеља потомака ситног хабзбуршког племства су по открићу подземне жиле којом куца водоток квалитетом и лековитошћу истоветан оном у чувеној мађарској бањи Харкањ, решили да искористе ову благодат. Термалне изворе почели су организовано да користе још у другој половини 19. века, па се Лемешка бања помиње први пут 1888. године, али тек 1928. године улази се у озбиљнији посао изградњом праве бање. Ангажују сомборског зидарског предузимача Мију Штрангарића, по угледу на палићку Велику терасу подижу  централну зграду чији садашњи аветињски костур подсећа на славне дане, граде свлачионице. Зида се циглом и отворени базен из којег данас класа трска и шаш, а цео комплекс од 20 хектара се претвара у праву ботаничку башту, арборетум.

Бања располаже у то време са чак 14 бетонских када, делом за терапије лековитим блатом, рестораном и великом терасом, што је и получило великим бројем посетилаца у наредним годинама и деценијама. За разлику од чонопљанске, ратна и поратна времена нису претерано нашкодила Лемешкој бањи, па цео комплекс и национализацију доживљава без неких већих поремећаја у раду.

Хронике бележе и цене са почетка педесетих година прошлог века. За купање у кади у отвореном базену одрасли морају да издвоје 10, а деца упола мање динара. Болесници, а њих је дневно и преко 70, за благодат лечења реуматизма, ишијаса и других костобољних и кожних болести морају да издвоје 24 динара, не би ли се балнеотерапији препустили у бањским кадама.

Међутим, 16. августа 1961. године незабележено олујно невреме разара не само бању већ и добар део села. Олуја је све бањске помоћне зграде разорила, главна зграда је оштећена до неупотребљивости, тераса нетрагом нестала...Наредних година ништа није урађено не би ли се бања обновила, а како је јењавало интересовање посетилаца са стране, копнила је и воља самих Лемешана да користе само спољни базен или да се делимично обновљени ресторан узима у повремени закуп. Цео комплекс је коначно закатанчен 1972. године, а да иронија буде већа скоро десет година након тога завршена је изградња великог отвореног базена који никада није добио дозволу за рад.

Од то доба, готово да се ништа није дешавало на ободу Светозар Милетића, да би се, коначно, пре неколико година сомборска локална самоуправа укључила у један од прекограничних ЕУ пројеката са Мађарском, захваљујући којем су не само дефинитивно разрешени сви имовинско-правни односи са републичким Министарством пољопривреде, чиме је цео комплекс прешао у власништво Града Сомбора, већ је и научно потврђена благотворност и лековитост подземних вода које би могле да врате некадашњу славу Лемешке бање.

Текст и фото: М. Миљеновић