Линта: Протест ЕУ због лика Тесле на хрватској кованици евра
БЕОГРАД: Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта сматра да Србија треба да уложи протест Европској унији због скандалозне одлуке Хрватске да се лик Николе Тесле нађе на хрватским кованицама евра.
"У питању је један од многих срамних, перфидних и лицемјерних покушаја Хрватске да присвоји славног српског научника Николу Теслу и да га прогласи Хрватом и за највећег хрватског проналазача, упорно негирајући историјску чињеницу да је Тесла био Србин и да га читав свет препознаје као Србина", навео је Линта у изјави за јавност.
Он је нагласи да се Хрватска "константно бави фалсификовањем историје и отимањем културног и научног наслеђа српског народа и бесрамно својата српске научнике, књижевнике, песнике и уметнике".
Линта каже да чињенице показују да се Никола Тесла родио 1856. године у Војној Крајини, која је била једна од покрајина у Хабсбуршкој Монархији и где је српски народ био у великој већини.
Војна Крајина је до укидања 1881. године била под директном аустријском управом и у време Теслиног рођења није имала никакве везе са Хрватском, навео је он.
Подсећа да је Теслин отац био православни свештеник и да је Никола крштен у српској православној цркви Светих Петра и Павла у Смиљану, а да је мајка Георгина рођена у Томингају у породици српског православног свештеника Николе Мандића и Софије Мандић, рођене Будисављевић, и да је Никола од оца и мајке научио српски језик као свој материњи језик.
Линта подсећа и да су у родном месту Николе Тесле, Смиљану, на Светог Илију 2. августа 1941. године, усташе поклале 506 српских цивила у току једног дана, као и да је 91 члан породице Тесла убијен у НДХ, а 14 њих страдало је у фабрици смрти Јасеновац.
Поред тога, како наводи, припадници хрватских војних формација су фебруара 1992. године у Госпићу минирали споменик Николи Тесли само зато што је био Србин, а не зато што је изумео струју.
"Споменик је до рушења 1992. године стајао на тргу названом по Николи Тесли, који је одлуком градских власти преименован у Трг Стјепана Радића. Од августа до децембра 1991. године у Госпићу је убијено најмање 124 Срба, а током 1991. и 1992. године у Госпићу је опљачкано, запаљено и минирано на стотине српских кућа", навео је Линта.