Београд и Брисел посвећени ЕУ перспективи Србије

У заједничком саопштењу објављеном након састанка Савета, поновљена је посвећеност европској перспективи Србије, поздрављно отварање кластер 4 у децембру 2021. године као и амбицја Србије да отвори нове кластере, а на основу даљег напретка у примени реформи у земљи.



”У складу са побољшаном методологијом проширења, Србија треба да се фокусира на темељне реформе. Напредак у поглављима из области владавине права и основних права, као и о нормализацији односа Србије са Косовом*, и даље је од суштинског значаја и одредиће темпо приступања преговоре у целини”, наводи се у заједничком саопштењу.



Нагалшава се да је у Србији ”примећен напредак у обалсти владавине права” , а договорено је да земља настави реформе посебно у области правосуђа, борбе против корупције и организованог криминала, слободе медија и процесуирања ратних злочина пред домаћим судовима.



”Учесници су се сложили око важности правилног функционисања демократских институција и јачања свеукупног поверења у изборне процесе као суштинског за демократија и владавина права”, наводи се у тексту саопштења.



Током Савета за стабилизацију и придруживање поздрављени су резултати референдума о уставним амандманима у Србији и ражмотрени даљи кораци у реформи владавине права у земљи, аи у скалду са ЕУ стандардима.



Учесници Савета ЕУ Србија сложили су се да је потребно да се Србија конструктивно ангажује у дијалогу Београда и Приштине и да ”у доброј вери и у духу компромиса” ради на постизању свеобухватног правно обавезујућег споразума који би требало да реши кључна отворена питања између две стране и допринесе регионалној стабилности.



”То је кључно како би Србија и Косово могли да напредују по свом европским путевима. Учесници су поновили своја снажна очекивања да ће се сви већ постигнути споразуми у потпуности поштовати и спроводити, са фокусом на успостављање Заједнице српских општина. Изражено је и заљење због констатације да власти у Приштини нису дозволио одржавање референдума о уставним амандманима, за разлику од праксе у прошлости”, наводи се у саопштењу Савета ЕУ и Србије.



На Савету за стабилизацију и придрузивење поздрављено је и активно учешће и допринос Србије заједничким европским војним мисијама и опрерацијама као и припреме Србије за учешће у цивилним мисијама ЕУ.



Посебно је нагласено да је стопа усклађености Србије са спољнополитичким одлукама ЕУ порасла у 2021. години, а учесници су се сложили да је потребно да Србија додатно појача напоре у прогресивном усклађивању са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.



У заједничком саопштењу ЕУ и Србије нагалшена је и потреба за смисленом регионалном сарадњом и добросуседским односима на Западном Балкану, укључујући и решавање ратних злочина.



Учесници су се сложили и око важности примене Зелене агенде у Србији, са фокусом на плановима за енергетику и борбу против климастких промена.



Подржано је и покретање Заједничког регионалног тржиста на Западном Балкану и закљуцено да ће се само уз инклузивну регионалну сарадњу у потпуности искористити потенцијали европског Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан.

Брнабић: Србија никад није ишла оваквом брзином ка Европској унији

 Премијерка Ана Брнабић изјавила је данас у Бриселу да је успехом референдума о уставним променама у области правосуђа учињен велики корак у даљим европским интеграцијама Србије, поручујући да ће Србија наставити са реформама у четири најважније области - владавини права, области јавне управе, економији и у зеленој агенди."Након Међувладине конференције од 14. децембра прошле године, када смо отворили кластер 4, који се односи на зелену агенду и одрживи развој, данас долазимо у Брисел са изузетно добрим вестима, које се тичу нашег даљег европског пута", рекла је Брнабић на заједничкој прес конференцији са Жозепом Борељом и Оливером Вархеијем после Савета за стабилизацију и придруживање између ЕУ и Србије.



Брнабић је истакла да се већина грађана на референдуму о уставним променама у области правосуђа, 16. јануара, изјаснила позитивно, односно рекла да су грађани гласали да имамо већу владавину права, независно судство и самостално тужилаштво.



"То је огроман успех за Србију, велика ствар коју смо успели да урадимо и поносна сам на тај успех. То је једна од великих ствари на нашем ЕУ путу, јер је то основна реформа када се говори о реформама у области владавине права", рекла је Брнабић.



Додала је да ће се без пазуе наставити рад на реформама у области владавине праве, са свим партнерима, како би се без одглагања формирала Радна група, без чекања на изборе 3. априла, како би се већ започео рад на сету закона у области правосуђа, будући да је кратак период усклађивања са Уставом, од како парламент потврди измене највишег правног акта.



"Настављамо у истом духу и са истим ентузијазмом, показали смо да можемо много и треба без паузе да радимо на томе", рекла је Брнабић.



Поручила је да ће се наставити и реформе у области јавне управе, које ће ојачати тржишну економију, економију генерално, као и реформе које се тичу зелене агенде, унапређењ заштите животне средине и транзиције ка зеленој, одрживој и циркуларној економнији.



"Те четири области остају наши кључни приоритети у европским интеграцијама", поручила је Брнабић.



Премијерка је рекла да је Србија остварила одличне економске успехе, упркос ковиду 19, те да је важно да наша земља буде спремна за чланство у ЕУ.



Навела је да је раст БДП-а Србије у 2021. био 7,5 одсто, један од најбољих у целој Европи, да ће просечна плата у децембру прошле године бити већа од 600 евра, уз податак да су стране директне инвестиције у 2021. износиле 3,9 милијарди евра, што показује да је Србија стабилна дестинација за инвестиције, додајући да је преко 60 одсто тих инвестиција из држава чланица ЕУ.



"Чини ми се да никада раније нисмо на овако позитиван начин, овом брзином ишли ка Европској унији", поручила је Брнабић.



Премијерка Србије је поручила и да је важна регионална сарадња, јер све што је постигнуто од 2014. до сада, може да се поремети ако нема мира и стабилности у региону.



"Регионална сарадња, боље повезивање и разумевање у региону су кључни за даљи процес европских интеграција. Велики део разговора био је о регионалном позвезивању, сарадњи и односима у региону, те шта је оно што Србија ради и може да уради да регион буде још стабилнији и безбеднији и да још брже напредује ка ЕУ", рекла је Брнабић.

Брнабић: Србија је безбедна земља

Србија је апсолутно безбедна земља, и безбеднији смо тиме што имамо међународну сарадњу и што је тако ефикасно размењујемо информације са другим државама, истакла је данас у Бриселу премијерка Ана Брнабић.



Брнабић је, на конференцији за штампу, после састанка Савета за стабилизацију и придруживање Србије са ЕУ, одговарајући на питање колико је Србија спремна да испуни безбедносне стандарде, пошто 18 година након убиства премијера(Зорана Ђинђића) постоје претње за живот председника Александра Вучића и колико је Србија безбедна земља, казала да се ради о злонамерном питању.



Како је реклапитањем се инсинуира да Србија није безбедна земља само зато што је добила информације о планираном атентату из Еуропол-а.



“То управо показује супротно, а то је да Србија јесте безбедна земља, јер су наше обавештајне службе добро повезане и сарађују са службама широм света. Да то нисмо не би били безбедна земља”, подвукла је она.



Брнабић је нагласила да је Србија безбедна земљауправо због тога што има тако ефикасну размену информација.



Према њеним речима ово питање није било тема разговора, јер се не тиче политике, већ безбедности и борбе против организованог криминала.



Додала је да је било речи о борби против организованог криминала, при чему је констатовано да Србија испуњава све стандарде у томе.



“Србија је просперитетна земља и председник Александар Вучић добија претње управо зато што се бори да постанемо земља у којој постоје јаке институције и владавина права. Његов живот је угрожен што се бори за владавину права, борбу против мафије, организованог криминала”, казао је он.



С тим у вези је указала да је спроведен референдум, који је “изгурала”како је рекла СНС.



“Ми нисмо добили подршку ни организација цивилног друштва, које свакодневно причају да се боре за независно судство, а када је дошао историјски дан да кажемо “да” за независно судство и владавину права рекле су гласајте “не””, указала је она.