НИНИНЕ МУСТРЕ: Стварање и претварање
Дуго се већ говори о томе да сваки појединац својим мислима креира своју стварност. Тачније, свако ко успе да своје мисли поткрепи осећањима, он онда емитовањем тих осећања, може да ствара реалност у којој жели да живи.
То се зове визуелизација, а потом и материјализација – када у глави створимо слике онаквог живота каквим желимо да живимо, па онда уживамо у осећањима која те слике проузрокују. Уколико се то ради свакодневно, временом ће та активност да се претвори у материјализацију, па ћемо ускоро сведочити и материјалном испољавању онога о чему маштамо.
Групне молитве великог броја људи показују се још ефикаснијима, али их није лако организовати, а и увек се нађе неко ко својом вибрацијом сумње и неверице квари хармонију свих увезаних мисли и осећања и смањује вероватноћу да ће се манифестација реализовати.
Са друге стране, ефикасност масовних утицаја на људску свест у негативном смислу, огромна је и свеприсутна, тако да је веома изазовно уопште и приметити колико је моћна. Иако нам вековима највећи мудраци говоре да су сви одговори у нама, већина мојих познаника и даље трага за информацијама и објашњењима у вестима које добија из медија и друштвених мрежа.
Свакога јутра милијарде људи на планети укључује неки од својих уређаја и добровољно пристје на утовар у главном униформисаним информацијама, које онда прерађује у себи и доноси закључке о томе како би требало да се понаша у складу са свим тим. Они који су захваљујући другачијем животном стилу успели да овладају неким од својих осећања и понашања остају збуњени, јер често здрава логика и проширена свест не могу да разумеју нити прихвате оно што им средства масовних комуникација сервирају, а постоје и они који су одсекли сваки доток информација, увидевши да су све прецизно дириговане, понављају се исте речи, исте реченице, баш као дечије песмице научене напамет. Ти последњи су увидели и прихватили одговорност да буду ствараоци.
Ствараоци су они који стварају живот, а ја настојим да будем једна од њих. Не живим чекајући своју кашичицу живота која ми следује или не, на основу неких туђих процена. Узимам ствари у своје руке и стварам живот какав желим за себе. Не верујем слепо свему што чујем у медијима, јер поред сопствених ушију, очију, чула мириса, додира и укуса имам и мозак, и што је најважније интуицију коју редовно, свакодневно чистим од појачаних страхова и брига, како бих могла јасно да разумем њене поруке. Труд око ослобађања од стечених уверења која су ме у много чему блокирала, у овом времену убрзаних промена почиње да даје плодове, падају велови обмана и рађају се моћне визије које претварам у стварност. Тако сада стварам живот уместо да се само претварам да га живим.