Признања за пољопривреднике Нандора Вереша и Горана Ковачевића
НЕУЗИНА, ХЕТИН: Нандор Вереш из Неузине и Горан Ковачевић из Хетина међу добитницима су признања „Пољопривредник нове генерације“, коју додељују завичајно друштво „Фрушкогорје” и Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство.
Нандор Вереш је директор Земљорадничке задруге „Агросој“ из Неузине. Каже да му признање прија, јер је неко препознао оно што последње три године ради заједно са својим оцем.
-За то време, заједно са кооперантима, урадили смо транзицију од ратарства ка повртарству и воћарству. То је, како за нас, тако и за наше кооперанте, а имамо их 250, јако важно. Преоријентисали смо се на производњу црног лука, шаргарепе, першуна, паштрнка и паприке, а у воћарству на производњу јагоде и вишње – истиче Вереш.
У питању је савремена производња, са заливним системима, хладњачама...
- То је будућност. За наше кооперанте, а то су пољопривредници са овог терена, много значи перспектива коју смо им пружили, поред онога што као задруга радимо, од пласмана производа до набавке репроматеријала. Ми смо учили, тражили савете од најкомпетентнијих стручњака, уводили иновације, градили знање и то смо преносили даље. Верујем да смо отворили нову перспективу младим пољопривредницима на селу и задржали их овде. Јер, да су остали само на ратарству, од тога више зараде нема. Помогли смо и себи и нашим кооперантима да подигнемо профитабилност, а то је најбоље гаранција за опстанак и останак младих на селу - сматра Вереш и додаје да је велика ствар кад то неко препозна.
Горан Ковачевић из Хетина је завршио правни факултет, одрадио приправнички стаж у суду, радио у неким фирмама и онда одлучио да се бави пољопривредом. У Хетину је Горанов отац имао нешто земље, тек да се не живи само од плате.
- Преузео сам од оца земљу, сада имам 27 хектара, и бавим се ратарством. Сејем пшеницу, кукуруз, сунцокрет... Имам комплетну механизацију, али и планове за проширење, само да прође корона – прича Ковачевић.
Како наводи, одлуку да остави право је донео лако, мада је околина није баш најбоље разумела.
- Уживам у пољопривреди. Волим да гледам како нешто расте, како се развија, реагује на сушу, на ђубриво. Многи су ми говорили - ти си мали, како да се такмичиш са великима, немаш шансе... Не размишљам тако. Показао сам да могу да радим и да опстанем. Тврдим да од ратарства може пристојно да се живи - каже наш саговорник.
Признање „Пољопривредник нове генерације“ Ковачевићу много значи и каже да га је доживео као подстрек онима који се колебају и мисле да неће опстати у овом свету који није увек ни леп ни праведан.
- Нека ово признање буде показатељ да не мораш да имаш много ни да би почео ни да би опстао - закључује Горан Ковачевић.
Ж. Балабан