Брнабић: Од октобра 2020. 92.300 повратника из дијаспоре

Премијерка је изнела процену програма ''''Tačka повратка'''', а на основу података тима УНДП који, како је објашњено, на неформалан начин, кроз Фејсбуков алгоритам за оглашавање, прати миграције, односно нето разлику између прилива и одлива из земље.

Брнабић је указала да истовремено и даље постоји проблем са нискоквалификованом радном снагом у секторима као што су возачи, електричари и вариоци, који одлазе трбухом за крухом у земље Западне Европе.

"Сада гледамо како да и тај проблем решимо, да они остају и враћају се у Србију, што верујем да ћемо успети како наш економски раст буде све динамичнији и како имамо све више страних и домаћих инвеститора", рекла је Брнабић.

Истакла је да се сваке године све више грађана враћа у Србију и и да је према истраживању Бечког института за међународне односе, од 2015. до 2019. године, Србија успела да преокрене тренд одлива мозгова.

''''Уместо одлива имали смо нето прилив и то висококвалификиваних повратника свих старосних категорија, а пре свега у старосној групи од 24 до 29 година. То је права револуција, то је најбоља гаранција за просперитетну и бољу будућност и квалитетнији живот у Србији", рекла је премијерка на онлајн конференцији на којој је одговарала на питања грађана који су донели одлуку да се врате у Србију или размишљају о повратку.

Навела је да је много разлога што је све више повратника из дијаспоре, истичући, пре свега, то што је Србија показала да уме да се носи са кризним ситуацијама, као и да је у 2019. години привреда Србије имала најмањи пад у Европи.

''''Ове године наш економски раст ће бити значајно изнад седам одсто, што је мало ко очекивао'''', рекла је премијерка.

Истакла је да је у последњих пет година много тога урађено у дигитализацији, а да је следећи корак инвестирање у развој вештачке интелигенције, подсетивши да је у Србији основан Институт за развој вештачке интелигенције.

Нагласила је и важност инвестирања у биомедицину и биотехнологију, наводећи да је недавно отворен Центар за секвенцирање генома.

"Право је време вратити се у Србију и учествовати у њеном развоју и прављењу једне другачије будућности", поручила је премијерка.

На питање каква је ситуација за грађане из друштвеног сектора који би се вратили у земљу, Брнбић је казала да се осим инвестирања у информационе технологије у свим областима, улаже и у културу и друштвено- хуманистичке науке као све важнији правац развоја.

"У 21. веку много тога ће бити аутоматизовано, али идеје и креативност неће моћи да се аутоматизују, земље које буду инвестирале у идеје биће конкурентније и много боље за живот", рекла је Брнабић.

Додала је да ће из Фонда за науку, који је основан 2019. године, значајна средства бити инвестирана у друштвено-хуманистичке науке, подсетивши да ће Факултет музичких уметности први пут добити своју зграду.

Брнабић је додала да се нада да ће изградња те зграде почети следеће године.

Истакла је да се додатно улаже у инфраструктуру и најавила да ће у 2022. почети изградња научно-технолошких паркова у Крушевцу и Крагујевцу и додатне зграде Научно-технолошког парка у Београду.

На питање како види однос матице и дијаспоре за пет година, Брнабић је казала да очекује да ће до 2026. Србија бити етаблирана као земља нових технологија чија се привреда базира на знању, креативности и идејама, као и да ће то утицати на однос са дијаспором.

''''To ће донети нови квалитет живота, ако све то успемо, имаћемо другачију комуникацију са нашом дијаспором и верујем да ће многи одлучити да се врате, као и да ће много странаца доћи да живи и ради у Србији'''', казала је Брнабић.