У пандемији штедња расте, чувају се новци за тешка времена

Најновије истраживање Ерсте групе о штедним навикама и ставовима показало је да просечна месечна уштеђевина или уложена сума ове године износи 5.668 динара, што је близу 1.500 динара више него 2015. године. Чини се да је пандемија утицала да овај износ расте већом стопом него раније. Ове и прошле године одвајало се око 450 динара више него prеthodnе, док је пре глобалне кризе то повећање износило око 200 динара годишње.

Општа неизвесност била је један од главних мотива за штедњу и ове године, а пандемија се, судећи по резултатима овог истраживања, није превише одразила на личне финансије грађана: веома негативно је погодила мање од петине анкетираних (18 процената), трећина њих је незнатно погођена (35 одсто) док је 43 процента одговорило да уопште нису погођени.

Иако просечни месечни износ уштеђевине расте, само 27 одсто грађана је задовољно сумом коју тренутно може да издвоји. Стварање финансијских резерви за породицу (53 процената) и фонда за тешка времена и хитне случајеве (45 процената) и даље су најчешћи мотиви да се део прихода остави са стране. Резерву за старост прави 26 одсто анкетираних, а за образовање седам одсто. Штедише мотивише и чување новца за одмор, куповину телефона или телевизора и за веће набавке, попут стана или аута.

Доношење финансијских одлука има велики утицај на наш живот и саставни је део свакодневице, а финансијска писменост доприноси просперитету читавог друштва, економском расту и мањем ризику од сиромаштва. Истраживање показује да свега четвртина грађана сматра да је добро информисана о финансијским темама и банкарским производима уопште.  

Сламарица све непопуларнија

Кад је реч о ставовима према штедњи, они се нису значајније променили од 2017. године. Близу 70 одсто анкетираних сматра да је важно или врло важно остављати новац на страну. Оно што се мења је то да с годинама расте број оних који користе неки штедни или инвестициони производ. У поређењу са prеthodnim годишњим истраживањима, од 2017. године до сад, највише је порасла популарност животног осигурања (са 7 на 14 процената) и штедње по виђењу (са 9 на 12 процената). С друге стране, све је мање оних који штеде у кући или сефу (пад са 30 на 25 процената), као и оних који уопште не штеде (пад са 50 на 45 процената).

На питање која институција треба да омогући грађанима да дођу до информација и знања о финансијским темама преовлађују одговори да су то банке и друге недржавне институције (46 процената), породица (41 проценат), медији (35 процената) и друге образовне институције (26 процената). Ипак, учење о финансијским темама током школовања је изузетно важно јер деца од најранијег узраста треба да развијају свест о новцу, науче да њиме одговорно управљају како би стекла способност доношења добрих финансијских одлука и, временом, здраве финансијске навике. Ерсте Банка је средином априла потписала Меморандум о сарадњи са Министарством просвете, чиме је договорен заједнички рад на финансијској едукацији ученика основних школа кроз пројекат „Школа новца за основца“.

Акције, хартије од вредности, обвезнице и остали инвестициони производи који носе одређени ризик и даље су за велику већину непознаница – 84 процента анкетираних је о њима слабо информисано или потпуно неинформисано. С друге стране, расте позитивно мишљење о улагању новца у наведене производе. Позитивне ставове има трећина анкетираних, а у односу на пре четири године, двоструко је већи број оних који су спремни на ову врсту ризика (10 одсто према 5 одсто 2017. године).

Д. Млађеновић