Годишњица оснивања Краљевине СХС

Свечаном проглашењу државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца prеthodili су закључи Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом.



Народна скупштина Срба, Хрвата, Буњеваца, Словака, Русина и осталих народа из Баната, Бачке и Барање донела је 25. новембра 1918. Одлуку о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.



Дан касније је у Подгорици је одржана велика Народна скупштина српског народа у Црној Гори на којој је одлучено "да се Црна Гора с братском Србијом уједини у једну државу".



Престолонаследник Александар је у име краља Петра И прогласио „уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца”, и рекао да ће образовати владу која це бити одговорна народном представништву и чији ће први и најважнији задатак бити утврђивање државних граница у складу са етнографским начелима.



Прводецембарске изјаве као „конститутивни акт” представљале су основу државноправног провизоријума у новоствореној држави Краљевини СХС од уједињења до доношења Видовданског устава 1921.



У том периоду највишу власт у Краљевини СХС представљали су краљ, односно регент Александар, влада и Привремено народно представништво.



Прва влада КСХС образована је 20. децембра 1918., а Привремено народно представништво састало се 1. марта 1919.



Десет година касније, 1929., Краљевина СХС је формално променила име у Краљевина Југославија и као таква опстала све до априла 1941, када су је силе Осовине окупирале и раскомадале.



Другу Југославију је под именом Демократска Федеративна Република Југославија 29. новембра 1943. у Јајцу прогласило Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) под вођством Јосипа Броза Тита.



Новој држави је недостајао добар део територије који је био под окупацијом, али и међународни легитимитет, јер је већина великих сила до краја рата признавала краљевину.



Након договора Тита са краљевим изаслаником Иваном Шубашићем и усвајања новог устава, јануара 1946. проглашена је Федеративна Народна Република Југославија, која је 1963. преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (СФРЈ).



Од СФРЈ су се 1991. отцепиле прво Словенија и Хрватска, а убрзо потом Босна и Херцеговина и Македонија.



Србија и Црна Гора су у априлу 1992. прогласиле Савезну републику Југославију као правну наследницу СФРЈ, а она је под тим именом трајала до 2003. Тада се назив Југославија коначно изгубио проглашењем Државне заједнице Србије и Црне Горе.



Обе су постале засебне државе 2006, када је Црна Гора прогласила независност.



Сто година од велике подгоричке скупштине, црногорски парламент је 29. новембра 2018. усвојио Резолуцију о поништењу одлука из 1918., са образложењем да је тада наводно укинут дотадашњи суверенитет Црне Горе, иако је за одлуке, према којима су Срби у Црној Гори и у Србији исти народ једногласно гласало свих 160 посланика.