ОкоТВоко: Паре људе кваре
Новинар сам па ми је и у опису радног места да све морам да прочитам, видим, знам.
Али људи су под утицајем масовних медија изгубили осећај за меру, културу и лепо васпитање. Начин комуникације који читам на Твитеру, говор мржње који се упражњава на Фејсбуку, голотиња на Инстаграму, црна хроника која је постала незаобилазни део свих ударних вести…то је ментална патологија и вербална порнографија и тачна је дијагноза – ЗВЕРИЊАК.
Мени је невероватно да такозвани Независни портал дозвољавају говор мржње. И да не постоји уредничка одговорност. Да ли је борба ваксера и антиваксера попримила облике правог вербалног грађанског рата? Џаба исправљамо историјске трауме ратова из деведесетих кад се сада води још гори ментали рат - против здравог разума. И нема оправдања за насиље било које природе. Зло је канцерогено. Али толико је добрих људи умрло од рака, а не могу да се сетим ни једне зле особе да јој је било шта фалило. Завист је легализована. Ако си покварен и намазан, то се сматра успехом у друштву. Ако си емотиван, васпитан, професионалан, сматра се да си смотан и да си промашио простор и време. Јако погрешно. Није ни чудо што нико од нових клинаца не гледа телевизију него само сви прате Јутјуб. Ово је пораз свих телевизија које су се претвориле у један велики клише. Сви личе једни на друге. Сви формати су слични. Чик ако се сетите ко је имао шоу програм на јавном сервису пре десет година, водим вас на један богати бачки ручак. Ајде да се сетимо да ли знате ко је био у жирију ‘’Операције тријумф’’ или ко је био победник у серијалу ‘’Ја имам таленат’’. На квиз ћу да пошаљем све оне који успеју да ми поброје баш све представнике Србије на песми Евровизије, а да то нису Жељко Јоксимовић ни Марија Шерифовић. Такође, бинго и за оне који се сети имена свих оних безвезних телевизијских серија у којима су играли многи наши сјајни глумци. Ништа горе од тога - фантастичан глумац у треш серији коју нико никад ни не памти.
Таква је и естрада. Ајде наведите ми бар један хит који је снимљен у последње две године а да га ама баш сви знају. Зашто сви у ‘’Звездама Гранда’’ певају само старе песме? Ако мене питате, лек је искључити периодично телефон на којем су апликације и побећи у самоћу.. Други лек је дружити се са људима који вам пријају и апсолутно игнорисати људе који немају елементарне границе лепог васпитања. Суштина је поставити границе. Нико вас не може заразити вирусом негативне енергије ако то не желите. И треба поставити кинески зид око своје ауре и своје психе. Не треба исправљати “криве Дрине” и расправљати се са људима који не могу да чују другачије мишљење. Од оних који би да будете отирач за њихове агресије и фрустрације, најбоје се бранити кулирањем. Ако вас оговарају, само реците чувену реплику из филма “Лајте кере, Јакофсвелда”. Једноставно, не можете свима бити симпатични и по вољи. Нити се са свима око свега сложити. Не треба трошити своју енергију на расправе и будалаштине. Живот прекратко траје да бисмо га трошили на глупости. Секирација је гора него радијација. Вакцина може да Вас заштити али ако угрозити имуно systеm, тешко шта може да Вас спасе од стреса. Довољан је стрес да гледате оно што се кликће на порталима и слушате теме дебатних емисија.
Изгубила се свака мера. У моди су фрикови и ексцентрични људи. За нормалне као да нема места. Важна је слика, а не тон. Свет је просто полудео. Сви су нервозни, импулсивни. Сви су дозволили да их живот гази. Време је енергетског вампиризма. Џаба сва упозорења и лекара, психолога, психијатара да се не “једимо” због глупости. Али, поједе нас живот. Уништи нас та вечита борба за егзистененцију. Та трка за парама. Тај стил живота да је постало модерно бити агресиван. Да је дозвољено у међуљудским односима да се шизи и да се праве пиздарије. Извините немам лепшу реч. Сетим се само ‘’Тесне коже’’ кад главни јунак баца паре и псује помињући лову. Да, да паре људе кваре. Још је теже кад их нема. Онда настаје завист, злоба и љубомора. Живимо у временима када је све то постало легитимно. Да је бити добар једнако бити и луд. Али упамитете неко то од горе види све. И кад тад, свако ће на животној лутрији добити оно што заслужује.
Александар Филиповић