Ретроспектива радова Владимира Величковића у МСУ

Кустоскиња изложбе Жаклина Ратковић рекла је на конференцији за новинаре да је то прва ретроспектива у МСУ и самим тим је њена припрема била "тежак задатак који доноси велико задовољство".



Захтеван (задатак), јер је било потребно сагледати изузетно комплексан стваралачки опус који је настајао последњи скоро 60 година рада, рекла је Ратковић, која је кустоскиња изложбе са Светланом Митић.



Ратковић је истакла да је изложба "Фигура као израз егзистенције" остварена у сарадњи са породицом Величковић, а један од куриозитета је што приказује прикупљене радове са разних страна који формирају одређене целине.



У нашем музеју се чува слика ''Губилиште број седам'', у Скопљу смо пронашли ''Губилиште број пет'', у Љубљани осам, а у музеју Бобур једну од слика из тог циклуса. Покушали смо да заокружимо истраживања која је тој теми посветио сам Величковић, рекла је Ратковић.



Према њеним речима, Величковић је једну тему разрађивао до крајњих граница, а елементи су се природно пребацују из једног у други циклус. Први сегмент изложбе назван је "Младост", а следе "Распећа" где истражује "универзално људско страдање".



Човек распет на крстоликој форми није празна љуштура. То је човек који говори о оптимизму, да је дух човека на неки начин сачуван. Оно што прво примећујемо у Владиним сликама је тешка тематика, сцене тешке за гледање, али уметник увек говори о оптимизму, оценила је кустоскиња.



Трећи сегмент је "Ништавило" као "завршетак једног циклуса рада, где су разни пусти призори испуњени ватром и димом из којих је човек нестао", а од сегмената следе "Тело у покрету" као "Влада омиљена тема", затим "Места", "Губилишта", "Главе", "Порекло", "Животиње" и "Без имена".



Изложба на пет нивоа МСУ обухвата преко сто Величковићевих цртежа и слика, међу којима је и 13 дела из збирки МСУ колекционираних од 1962. до 2019. године.



Заступљена су и дела из Националног музеја модерне уметности - Центар Помпиду из Париза), Музеја сувремене умјетности из Загреба, Модерне галерије из Љубљане, Музејота на современата уметност из Скопља и других установа.



Изложба није хронолошки конципирана већ прати одређене проблемско-тематске сегменте у раду, који могу упућивати на шири контекст у коме се уметник формирао, базирао и стварао особен ликовни језик, навели су из МСУ.



Изложбу прати каталог са текстовима домаћих и иностраних аутора, као и ауторки Митић и Ратковић, као и Јасмине Чубрило, ванредне професорке Филозофског факултета у Београду.