Поскупљења полако пуне потрошачку корпу
Последњих недеља, практично, сваки одлазак у радњу или на пијацу значи да ће се за исту количину и врсту робе платити више јер су готово сви производи поскупели.
Поскупљења су свакодневна и док нека повећања цена нису одмах видљива јер је реч о свега неколико динара, нека су и те како видљива јер је проценат већи и од 20 одсто у односу на цене од пре само два месеца.
Тако је сада, у односу на јулску потрошачку корпу, немогуће с истом количином новца купити исту количину производа, а то је видљиво и ако се та разлика рачуна на основу цена свега неколико битних производа. Наиме, по подацима Републичког завода за статистику, у јулу је минимална потрошачка корпа била тешка 39.420,38 динара, док су трошкови просечне потрошачке корпе, у коју стаје више производа, били знатно већи - 76.689,07 динара. Највећи део трошкова у обе корпе одлази на храну и безалкохолна пића. Удео ових трошкова у минималаној потрошачкој корпи у јулу је био 44,60 одсто свих трошкова, а за то је било потребно 17.479,32 динара. За ове трошкове је у јулу у просечној потрошачкој корпи одлазило 28.374,50 динара, што је чинило 37 одсто свих месечних трошкова.
Инфлација у Србији, мерена растом потрошачких цена, износила је у септембру 2021. године 0,8 посто у односу на август, док је у поређењу са истим месецом прошле године порасла за 5,7 процената, објавио је јуче Републички завод за статитику.
У односу на децембар 2020. године, потрошачке цене су повећане за 5,4 одсто у просеку.
У структури потрошачке корпе има много различитих производа и услуга, а када је реч о храни и безалкохолним пићима, то подразумева практично све што је потребно: воће, поврће, месо, млеко и млечне прерађевине, јаја, шећер, мед, риба... Колико су порасли ови трошкови најбоље се може видети када се израчуна колико сада треба више новца за куповину свега неколико производа, а пре свега меса - јер су све врсте отишле навише. Тако је јунеће месо сада скупље за око 200 динара него у јулу, односно уместо 700, колико је килограм тада коштао, сада из новчаника треба извадити око 900 динара. Скупље је и свињско месо, па је с око 480 динара сада килограм отишао на око 600, док је килограм пилетине (цело пиле) уместо око 250, сада око 350 динара. Више новца треба и за литар уља, које сада кошта око 210 динара, а у јулу је био око 176 динара, скупље је и брашно, пошто килограм, уместо око 55, сада кошта и до 70 динара...
Дакле, за куповину свега неколико основних намирница сада је потребно више новца него у јулу, а питање је где га наћи. Како ће се ова финансијска гимнастика у огромном броју домаћинстава одигравати тешко је рећи јер плате не могу да прате стална повећања цена. Негде ће морати да се уштине јер када се само цене ових производа из јула упореде са садашњим, у количинама које статистика обрађује, трошкови за обе потрошачке корпе расту - у просечној потрошачкој корпи трошкови за више од 1.200 динара, а у минималној око 600 динара.
Наиме, у просечну потрошачку корпу месечно стаје 4,5 килограма брашна, 700 грама јунетине, четири килограма свињског меса, 4,5 килограма пилетине и три литре уља. За куповину ових производа у јулу је требало 4.300 динара, а сада 5.515 динара. У минималну потрошачку корпу стаје мање меса, па је, уз 4,5 килограма брашна и три литре уља, у њој 400 грама јунетине, 1,8 килограма свињетине и 2,8 килограма пилетине. Да би се то купило, у јулу је било потребно 2.658 динара, а сада 3.250 динара.
Д. Млађеновић
