Табаковић: Наставак политике острашћених изјава о инфлацији

„Мерена на исти начин и истом методологијом коју примењују све земље Европе, међугодишња инфлација у августу је у Мађарској износила 4,9%, у Румунији 5,3%, док је у Пољској достигла ниво од 5,5% са тенденцијом да достигне и ниво од 6% према оцени појединих аналитичара. Незнатно нижу међугодишњу инфлацију од Србије у августу имала је једино Чешка, где је међугодишња укупна инфлација износила 4,1%’‘, саопштила је Табаковић.



Међутим, како је нагласила, за разлику од Чешке где је базна компонента инфлације у августу износила 4,8 одсто, у Србији је базна инфлација у августу износила 1,8 процената, што указује на одсуство трајнијих инфлаторних притисака и што потврђује оцену да је актуелна виша инфлација привременог карактера.



‘‘Одговор на питање шта наши грађани имају од тога што је инфлација у нашој земљи нижа него у земљама са сличним режимом монетарне политике је једноставан - њихова примања су очувана у већој мери. Али то питање је и покушај омаловажавања свега постигнутог у prеthodnim годинама. Зашто се поредимо са другим земљама? Као прво да бисмо указали да је инфлација глобални феномен и да излазак из пандемије са собом носи једну димензију глобалних поремећаја на које ни најразвијеније економије не могу да утичу’‘, каже гувернерка НБС.



Такође, наводи да је важно знати да су све мере предузете у prеthodnim годинама у Србији дале резултате и да су нам помогле да кризу изазвану пандемијом дочекамо знатно спремнији него што смо били током prеthodnih криза.



‘‘Додатно, постигнута и очувана макроекономска, финансијска и фискална стабилност омогућила нам је да успешно одговоримо на изазове који су се нашли пред нама и да у најтежим тренуцима пандемије очувамо пословно и потрошачко поверење, а тиме и радна места и производне капацитете наше привреде. Правовременом реакцијом економске политике постигли смо потпуни економски опоравак већ у првом кварталу ове године, док смо се, примера ради, од prеthodnе кризе опорављали скоро пуних пет година’‘, додаје Табаковић.



„Иако смо до сада више пута истицали који су производи највише допринели инфлацији, сматрам да је корисно да још једном поновимо да је реч пре свега о ценама енергената и ценама непрерађене хране. Конкретно, цене деривата нафте су у августу повећане за 17,1% у односу на август prеthodnе године. Просечна цена деривата нафте је у августу ове године износила 163 динара, што је за 17% више у односу на просечну цену деривата нафте која је у августу прошле године износила 139 динара, при чему треба имати у виду да је прошлогодишња цена била под утицајем знатно нижих светских цена нафте које су се током прошле године нашле на рекордно ниским нивоима. Скоро једна четвртина укупне инфлације која је у августу износила 4,3%, последица је управо поменутог раста цена деривата нафте, који у индексу потрошачких цена учествује са 5,8%, при чему треба имати у виду да је практично реч о враћању цена деривата нафте на преткризни ниво, што је било и очекивано са опоравком економске активности“, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић.



Поред деривата нафте, како је додала, једна четвртина августовске инфлације последица је и раста цена непрерађене хране и то пре свега цена поврћа и цена меса.



‘‘Када је реч о ценама меса, међугодишња стопа раста цена свежег меса коју званична статистика бележи износи 10,1%, што показује да званична статистика у принципу осликава оно што се дешава у малопродаји и што сви видимо и осећамо. Ипак, свакако треба имати у виду да постоји разлика у расту цена и по врстама производа унутар ове категорије, цене су другачије и у различитим деловима Србије, а треба имати у виду и да је цена меса током целе прошле године била изразито ниска, што је нанело велику штету произвођачима“, објашњава гувернерка Табаковић.



Када је реч о ценама поврћа, оне су, каже Табаковић, у августу у просеку повећане за 19,7 одсто међугодишње, при чему свакако има појединих врста поврћа које су поскупеле и више од тога, али има и оних које су поскупеле мање од тога.



‘‘Када посматрамо укупну инфлацију која је у августу износила 4,3%, од укупно 662 производа и услуга колико улази у обрачун индекса потрошачких цена, њих око 30% јесте значајније поскупело (изнад 4,5% колико износи горња граница дозвољеног одступања од циља Народне банке Србије), при чему је око 8% потрошачке корпе заиста јесте имало двоцифрену стопу раста цена. Међутим, с друге стране, око 30% производа и услуга који улазе у обрачун инфлације бележи раст цена који се налази унутар граница циља Народне банке Србије од 3±1,5%, док је око 40% производа и услуга који чине индекс потрошачких цена или појефтинило, или има раст цена који је мањи од 1,5%“, прецизира гувернер.



„Као што смо у prеthodnim саопштењима истицали предстоји нам неколико месеци нешто виших стопа инфлације. Разлози су глобалног карактера и на њих већ неко време указујемо. Исто тако указујемо да су ови фактори привременог карактера и да на њих монетарна политика не може да утиче, а чијим постепеним слабљењем ће се и инфлација, у другој половини наредне године, вратити на нивое блиским оним на којима је у просеку била и у prеthodnih осам година. Позивање ''да држава предузме нешто'', уз истовремено игнорисање чињенице да држава током целе прошле и ове године предузима активности којима помаже различите угрожене области привреде, јесте само наставак политике прећуткивања постигнутих резултата данашњих носилаца економске политике“, додаје Табаковић.



Инфлација је, како је подсетила, током prеthodnih осам година у просеку износила око два одсто, што је практично први пут да је у дужем временском периода инфлација у Србији упоредива са инфлацијом у развијеним земљама.



‘‘Имајући у виду растућу интеграцију Србије у глобалне производне и услужне ланце, у складу са нашим очекивањима виша инфлација у међународном окружењу пренела се делом и на инфлацију у Србији, при чему је захваљујући очуваној стабилности девизног курса, међугодишња инфлација била нижа у односу на упоредиве земље. И то је оно где се наш допринос посебно види - увек ћемо урадити све да умањимо негативне ефекте из међународног окружења, колико год они били глобални и велики“, додала је гувернер Јоргованка Табаковић.