Преминуо прослављени грчки композитор Микис Теодоракис

Данас смо изгубили део грчке душе, поручила је министарка Лина Мендони.



Теодоракис је 2019. године хоспитализован у приватној болници Јатрико Кентро након срчаних проблема, преноси Грик рипортер.

Грчки композитор Микис Теодоракис, који је преминуо данас у Атини у 96. години, иза себе је оставио изузетно богату уметничку заоставштину, а међу музиком коју је радио за бројне светске филмове налази се и југословенски ратни спектакл "Сутјеска", док је 1999. године јавно исказао противљење НАТО агресији на Савезну Републику Југославију и Србију.

Теодоракисов опус обухвата бројне симфоније, опере, балете, кантате и ораторијуме, за које је надахнуће црпео често из грчке народне музике, а у свету је остао познат по компоновању за филмове као што су "З" (1969) и "Серпико" (1973), док је можда најпрепознатљивија остала чувена тема "Грка Зорбе" (1964), у коме је иконичну улогу и плес одиграо Ентони Квин.

Написао је више од хиљаду песама и циклуса песама, као што су "Сто pеriyali", "Каимос", "Априлис", "Доџа то Theo", "Сотирис Петроулас" или "Липотаткес", чије су мелодије остале трајно наслеђе грчке културе и музике.

Утицајни Њујорк тајмс данас пише да је Теодоракис био "грчки композитор и марксистички бунтовник", који је "водио рат речима и музиком против војне хунте која је забранила његов рад и утамничила га током своје владавине Грчком од 1967. до 1974. године".

Рођен на острву Хиос 1929. Теодоракис је од детињства опчињен музиком први концерт одржао као седамнаестогодишњак, а након учешћа у грчком комунистичком покрету отпора током Другог светског рата, уписује Атински конзерваторијум и постепено креће са стваралачким радом.

Већ његова прва симфонијска дела, "Концерт за клавир", "Прва свита" и "Прва симфонија" доживљавају међународни успех, а шездесетих се у компоновању окреће грчким коренима.

Када је војна хунта пучем преузела власт у Грчкој 1967. као њен противник Теодоракис бива затворен, и потом са супругом и двоје деце прогнан у пелопонеско село Татоун, а његова дела су забрањене за слушање и извођење.

Композитор Војислав Костић и песник Љубодраг Симовић су му тада посветили протестну песму "Баладу о Теодоракису", коју је изводила певачица Аница Зубовић.

"Кад будем ослобођен доћи ћу у Београд да упознам композитора и певачицу", одговорио је Теодоракис, што је напослетку и учинио.

Међународни покрет солидарности на челу са уметницима Дмитријем Шостаковичем, Леонардом Бернстином, Артуром Милером и Харијем Белафонтеом успева издејствовати ослобађање Теодоракиса, који одлази 1970. године из Грчке.

"Одувек сам живео са два звука - једним политичким, другим музичким", рекао је тада Теодоракис Њујорк тајмсу.

Лист подсећа да је Теодоракис у иностранству држао концерте и активно учествовао у кампањи за обарање режима и увођење демократије наредних неколико година, током којих су га примили песник Пабло Неруда, државници "Чилеа Салавадоре Аљенде, Египта Абдел Насер, Маршал Тито од Југославије, палестински вођа Јасер Арафат, шведски (премијер) Олаф Палме, западнонемачки канцелар Вили Брант" и други.

Радио је музику за партизанску епопеју "Сутјеска" (1973) редитеља Стипета Делића, а приликом ретроспективног приказивања филма 2019. године на аустријском фестивалу "Вијенале", истакнути су "бриљантна широка фотографија Томислава Пинтера, злокобна музика Теодоракиса и упечатљиво појављивање Ричарда Бартона као Тита".

Након пада хунте 1974. године, Теодоракис се тријумфално враћа у Грчку, где наставља свој музички рад, а једно од његових најупечатљивијих дела бива 1988. године "Mathauzеn трилогија", циклус од четири арије посвећених истоименом нацистичком концентрационом логору, који је својевремено грчки критичар описао као "најлепши мјузикл посвећен холокаусту".

Поред тога, комунистицки оријентисани Теодоракис је биран за посланика у грчкој скупштини од 1981. до 1986. као и од 1989. до 1993. године, од 1990. до 1992. био је министар у социјалистичкој влади Константина Мицотакиса, а након тога две године је био главни музички директор грчке државне радиотелевизије.

У време ратова и санкција грчки композитор је у децембру 1994. године присуствовао српској премијери свог балета "Грк Зорба" у Српском народном позоришту у Новом Саду, а потом и у београдском Сава центру.

Теодоракис је на великом протестном скупу на атинском тргу Синтагма 26. априла 1999. године упозорио да НАТО земље "желе да претворе Србију у пустош, пустињу пепела и крви, да би је могли показати наредним жртвама и рећи ''погледајте шта ће вам се десити ако се не покорите''.

"Када је бомбардовање почело изјавио сам да су међународни злочини и убиства које помињу заправо изговори, да они не хају за разговоре и споразумно проналажење решења, већ да им је главни циљ да претворе Југославију у спржену земљу што ће и учинити уколико не наиђу на отпор", рекао је Теодоракис. Скупштина града Новог Сада је у знак захвалности Теодоракиса 2004. године прогласила за почасног грађанина.

Теодоракис је последњих година имао проблеме са срцем, услед којих је 2019. године био хоспитализован, а вест о његовој смрти данас је саопштило грчко министарство културе.

Председник Александар Вучић упутио је данас саучешће поводом смрти чувеног композитора Микиса Теодоракиса, уз поруку да Србија данас тугује.

„Србија данас тугује због одласка легендарног Микиса Теодоракиса, који је био не само један од највећих композитора данашњице, већ и велики пријатељ наше земље и нашег народа", поручио је председник.

Истакао је да ће Теодоракиса Србија памтити по свевременој музици која је оставила печат у целом свету, али и по храбрости да подржи Србију у најтежим тренуцима и у време једног од највећих искушења кроз које је наша земља прошла током бомбардовања 1999.

"Велики уметник, борац за правду и човек слободарског духа, Микис је оставио јединствен траг у историји музике и у нашим срцима. Збогом, велики маестро! Србија те памти!“, наводи се у саучешћу председника Вучића, саопштила је Прес служба Председника.