Одаловић: Нерасветљена судбина несталих проблем у региону

Одаловић је за Први програм Радио Београда прецизирао да се нешто мање од 10.000 особа води као нестало, а директан интерес да се ово питање реши, односно расветли њихова судбина, имају чланови њихових породица, рођаци и пријатељи.



То је, како каже, веома важно питање и од позитивних резултата и брзине његовог решавања, на неки начин, зависи и укупна стабилизација прилика на овом простору.



Према речима Одаловића, питања која оптерећују процес несталих су недостатак нових информација, неспремност једног броја надлежних институција у региону да се заједничка и већ договорена питања решавају и коначно чињеница да постоји још око 4.000 тела која нису идентификована.



"Много је потенцијалних и оптерећујућих проблема који успоравају процес. Међутим, уколико би се они превазишли имали бисмо значајне резултате. Решено је око 75 процената случајева несталих лица, тачније од више од евидентираних 35.000 несталих неразјашњена је судбина још око 10.000 лица", рекао је Одаловић.



Он је прецизирао да су око 3.500 – од скоро 10.000 оних који се у региону воде као нестали – припадници српског народа.



"Више од једне трећине жртава су Срби и њихова тела се налазе у Хрватској, у БиХ и на КиМ. Тамо су и починиоци злоцина и истражни органи. Ми не можемо аутономно да одемо тамо и вршимо истрагу, морамо да будемо позвани. То нарочито важи са Приштину, посебно у контексту недавне изјаве Куртија у Бриселу да неће да отвори локације, а која сведочи о бахатости и неодговорном односу привремених институција према несталим лицима", каже Одаловић.



Он је додао да није добро што са Хрватском тренутно, и из њима знаних разлога, постоји непотребан застој у комуникацији, јер Загреб не поступа по захтевима Београда, иако смо ми њима изашли у сусрет, у смислу испуњавања њихових захтева.



Процес, генерално, успорава велики број тела која су пронађена, али нису идентификована по мртвачницама у БиХ, Хрватској и у Приштини, наводи председник Комисије за нестала лица.



Деструктивно понашање Загреба Одаловић тумачи покушајем да се одговорност пребаци на Србију, али и неприхватањем чињенице да се неексхумирена тела киднапованих и убијених Срба налазе у 36 гробница у Хрватској.



"Очигледно је да Хрвати нису спремни да се суоче са цињеницама и прихвате да постоје српске жртве, да су највеци злочини поцињени током ''Бљеска'' и ''Олује''. Захтеве које имамо према БиХ – односе се на војнике и њихову судбину – још не можемо да расветлимо, јер та држава није спремна да се детаљније бави тим проблемом", каже Одаловић.



Када је о судбини несталих на КиМ реч, Одаловић указује да су дешавања на том делу наше територије најкомплекснија.



"У овом тренутку се 1.639 особа српске народности воде као нестале, а на почетку сукоба биле су евидентиране 6.064 нестале особе. Налазимо се у фази у којој Приштина упорно одбија да поступи по захтевима Београда – базирани су на изјавама сведока, релевантним информацијама и добрим доказима, да извршимо претрагу 10 локација", рекао је Одаловић.



Београд је, каже, кроз разне механизме, од 1999. године, преузео 380 посмртних остатака.