ДР БОРИВОЈЕ КАРАЏИЋ Смањење желуца решење за гојазност
НОВИ САД: Према процени Светске здравствене организације до 2050. године, чак четири милијарде људи суочаваће се са прекомерном телесном тежином, због чега је гојазност проглашена пандемијским обољењем и представља горући здравствени проблем данашњице. Његово занемаривање доводи до низа других болести, од којих су најтежи дијабетес и опасни малигнитети.
Један од најучинковитијих одговора је баријатријска хирургија, за коју начелник одељења хирургије у Општој болници МедиГруп др Боривоје Караџић истиче да доноси бројне бенефите, али упозорава и на пратеће изазове.
- Баријатрија се примењује у случајевима када пацијенти не могу да скину килограме у дужем временском периоду, односно када им се килограми упорно враћају. Главне карактеристике су ефикасност и дугорочни бенефити по здравље пацијената, а први резултати су видљиви већ четири месеца након интервенције, док се након шест месеци губи у просеку 60 до чак 80 одсто нежељене телесне масе - објашњава др Караџић.
Ипак, поред бенефита, овај третман подразумева и бројне изазове, а пацијенти често погрешно доживљавају ову врсте хирургије. Наиме, оно што је важно јесте да је главни циљ баријатрије здравље пацијента, а не бољи физички изглед. Управо нејасно разликовање ове две ствари доводи до заблуде да је реч о естетској хирургији.
- Врло је важно схватити да баријатријска хирургија не спада у домен естетске, већ терапијске хирургије. Извођење захвата у овој области није у пољу жеље пацијента, већ је потреба коју диктира здравље. На конгресима везаним за баријатрију више од 90 одсто предавања везано је за компликације настале искључиво давањем лажних података од стране пацијената и несхватања величине и озбиљности процедуре - наглашава др Караџић.
Управо зато, од изузетне је важности да се раздвоји потреба за витком линијом и мршављењем од нужности да се буде здрав. Поред дијабетеса и малигнитета, озбиљну претњу свакој гојазној особи представљају и кардиоваскуларни проблеми, болести јетре и жучних путева, хипертензија, респираторни проблеми, али и многи други.
Месец дана пре операције спроводи се ригорозна дијета од само 1.000 калорија дневно, којом се пацијент спрема психички и физички за интервенцију. Опоравак после захвата се своди на вертикализацију у трајању од два сата након операције. Унос течности могућ је четири сата након захвата, после чега креће интензивна физикална терапија, а пацијент напушта болницу након четири до седам дана. Први резултати долазе већ после четири месеца.
Како би могао да се подвргне овом захвату, важно је да пацијент има више од 21 године, односно, да је дошло до завршетка телесног развоја, док је максималан број година 65. Један од услова је и индекс телесне масе виши од 36. Такође, овај захват намењен је особама које имају дијабетес типа два, полицистичне јајнике, поремећаје дисања у сну или промене у крвном притиску и у крвним судовима, кардиоваскуларне болести...
Међутим, пацијенти који имају неки вид психијатријских или болести зависности, као и неко малигно обољење, не би требало да разматрају овај вид интервенције. Због свих наведених разлога, од изузетне је важности да се уочи захвата обаве темељне консулатције са лекаром.
- Најбољи начин информисања око баријатријских хируршких захвата је свакако разговор са ендокринологом и нутриционистом, на основу чије одлуке се даље поступа. Уколико се пацијент сматра адекватним кандидатом, доноси се одлука која врста интервенције ће се радити. У нашој болници корисницима су на располагању лапароскопске операције и то слив гастректомија, где се уклања се више од половине желуца и
оставља део желуца који има изглед танког вертикалног „рукава“, док се преостали део желуца хируршки затвара, као и гастрични бајпас, што је уклањање већег дела желуца, након чега се прави џеп од желуца који се пришива за део танког црева, тиме се из процеса варења хране искључује већи део желуца. Одлука о избору хируршке процедуре доноси се на основу конзилијарног мишљења - појашњава др Караџић.
Љ. Петровић