Непристојне понуде за откуп породичног сребра

Наиме, цене откупа овог племенитог метала у Србији нису се знатно промениле у последњих годину дана иако је на светском тржиту, због све веће потражње, приметан раст цене сребра. Тако је цена сребра достигла износ од око 27 долара по унци, што је око 70 одсто више него пре годину дана, што је далеко више него што је у истом периоду повећана цена злата, која је за годину дана порасла за 6,4 процента.

Дакле, раст цене сребра на светском тржишту није довела до великих промена цене овог племенитог метала на домаћем, бар кад је у питању откуп, код којег цена зависи од чистоће сребра, тренутне вредности на светској берзи и вредности динара. Наиме, половином прошле године, када је грам сребра на берзи кошао око 60 динара, у Србији је грам сребра у откупу коштао упола мање.

Сада, када је берзанска цена овог племенитог метала око 90 динара, цена откупа креће се око 30 динара, у просеку. Наравно, цене откупа зависе од места где се откупљује и шаролике су, па грам сребра у откупу кошта од око 40 динара и нешто више, а цена за грам сребра мање ћистоће нешто је нижа - око 25 динара па навише.

По речима правног саветника у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Марка Драгића, не може се рећи да се, када је реч о цени по којој се откупљује сребро у Србији, ради о непоштеној трговини.

- Заправо, тачније би било рећи да се ради о лошој пословној политици која не иде у корист потрошача, већ искључиво трговаца - указује Драгић. - Утврђивање цене откупа сребра није законски дефинисано, већ се цена формира у складу с понудом и потражњом, као и кад су неке друге робе у питању, односно реч је о слободном тржишту. По свему судећи, цену откупа сребра одређује купац, односно откупљивач, а на продавцу је да одлучи да ли ће тај пламенити метал и продати по цени која му се нуди.

Индустријска употреба

Индустријска употреба сребра један је од главних разлога раста цене на тржишту. Наиме, сребро има примену у бројним индустријским делатностима – од електронике до израде фотографија, накита и кованог новца. Према подацима “Силвер Института”, због високе електричне проводљивости и трајности, скоро сви рачунари, мобилни телефони, аутомобили и други уређаји садрже сребро. Такође, сребро се користи и у производњи соларних панела, те је прелазак на зелене технологије додатни фактор који је знатно утицао на раст цене сребра.

Он наглашава да у неким градовима постоји монопол на тржишту откупа сребра и да се на тај начин, практично, сужава тржиште јер на местима где се сребро откупљује важи иста цена, која одговара окупљивачима.

- Због ниже цене откупа, купац јесте на губитку, али је пословање оних који се тим послом баве у складу с важећим прописима и законом - истиче Драгић.

Он напомиње да је постојање монопола на тржишту проблем који постоји и у многим другим областима.

- Слично је, рецимо, и на тржишту електронских уређаја и уређаја за домаћинство јер је спајањем два највећа играча на тржишту створен монопол и другим учесницима на тржишту јако је тешко да се изборе и опстану. Да би се такве ситуације избегле, потребно је да се обезбеди уређеније тржиште и да се поштовање правила конкуренције чешће контролише, а то је задатак Агенције за заштиту конкуренције, која би требало да утиче да ситуација попут ових има што мање, односно да се спрече монополи који иду искључиво у корист трговаца, а на штету потрошача - каже Драгић. 

Д. Млађеновић