Изгласан нови Закон о Сремским Карловцима на иницијативу Покрајинске владе
НОВИ САД: Народна скупштина Републике Србије изгласала је вечерас нови Закон о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца. Иницијативу за његово доношење покренула је Покрајинска влада, јер је постојећи закон из 1991. године спорадично примењиван са неадекватним обимом финансијских средстава за обнову места од највишег значаја за српски народ.
Према речима председника Покрајинске владе Игора Мировића, који је образлагао овај предлог, нови закон донет је три деценије од доношења старог и неопходан је како би се обезбедио стабилан и ефикасан институционални и финансијски оквир за целовит и одржив приступ обнови јединственог наслеђа Сремских Карловаца.
Када се у име једног закона угради име наше старе српске славе – Сремски Карловци, то је путоказ и потреба да се након 30 година од доношења закона створе услови да се ревитализује и заштити значајно културно-историјско наслеђе, али и да се ова изузетна културно-историјска целина стави у функцију одрживог економског, друштвеног, културног и туристичког развоја Сремских Карловаца, оценио је Мировић.
Према његовим речима, то ће значити да смо као народ способни да обновимо један од најзначајнијих српских духовних и културних центара, у којем је, уз остало, на Мајској скупштини 1848. године проглашена Српска Војводина.
Изградњом брзе пруге, Фрушкогорског коридора, новог моста, али и уређене саобраћајне инфраструктуре коју је реализовала Влада Републике Србије, Сремски Карловци ће бити доступнији и у привредном и у туристичком смислу. Стварамо услове да покажемо способност пред потомцима и обновимо све оно што су нам наши најзначајнији људи оставили као велику вредност. Верујем да ћемо за четири до пет година вратити сјај Сремским Карловцима, казао је Мировић.
Покрајинска влада је у развој ове општине у протекле две године уложила 233,5 милиона динара преко Буџетског фонда за обнову и развој Сремских Карловаца, а доношењем новог закона установљава се Одбор задужен за обнову Сремских Карловаца и утврђује и обавеза њеног финансирања из државног и покрајинског буџета.
Одлуком Скупштине Републике Србије од 26. новембра 1990. године, културно-историјска целина „Градско језгро Сремских Карловаца“ утврђена је као непокретно културно добро од изузетног значаја. У том језгру су Карловачка гимназија, као најстарија гимназија у српском народу, затим кућа иницијатора њеног оснивања и великог народног добротвора Димитрија Анастасијевића Сабова, Саборна црква Светог Николаја, Патријаршијски двор, Православна богословија „Свети Арсеније Сремац“ и низ других историјски и архитектонски изузетно значајних здања.
