Отворена изложба о бомбардовању Београда 6. априла 1941.

Град Београд је заједно са Амбасадом Руске Федерације, Руским домом и Историјским архивом Србије, уприличио ову изложбу да би нове генерације могле да виде све ужасе шестоаприлског бомбардовања.

Заменик градоначелника Београда Горан Весић и амбасадор Русије у Београду Александар Боцан - Харченко присуствовали су отварању изложбе.

Весић је напоменуо да су грађани Београда у прилици први пут да виде фотографије разарања Београда пре 80 година.

"Те фотографије су снимали и немачки пилоти након окупације Београда и оне најбоље показују колико степен разарања нашег града. Ни до дан данас, ми не знамо тачан број погинулих у том бомбардовању, а претпоставља се да је живот изгубило око 2500 наших суграђана" казао је Весић.

Навео је да је у Београду 6. априла уништено 700 зграда, а више хиљада зграда је оштећено до те мере да се у њима није могло живети.

Весић је истакао да Београд није претрпео већа разарања него 1941. године у 20. веку, а бомбардован је пет пута.

"Та трагедија се завршила 3 и по године касније ослобађањем Београда које су заједно извеле партизанске јединице и Црвена армија. Данас се сећамо свих тих људи заједно са руским пријатељима, са жељом да у 21. веку наш град не буде у ситуацији да буде бомбардован" казао је Весић.

Додао је да је изложба почетак манифестације "Дани Београда" који ће се завршити 19. априла подизањем споменика Деспоту Срефану Лазаревићу.

Амбасадор Русије у Београду Александар Боцан - Харченко је најавио заједничке догађаје и поводом годишњице напада фашистичке Немачке на Совјетски савез.

"Стална сарадања са Србијом показује доследност у борби против ревизије историје Другог светског рата. Управо, ов изложба показује шта се заправо догодило у Београду 6. априла 1941. године, степен разарања града у бруталном бомбордавоњу. Изложба је и пример сарадње у очување културе сећања" казао је Боцан - Харченко.

Поводом 80 година од бомбардовања Београда и напада нацистичке Немачке на Краљевину Југославију у Другом светском рату, 6. априла 1941. године, и 22 године од НАТО агресије на СРЈ, данас је одржана онлине конференција „Бесмртни пук 2021. - Кораком предака, кораком победе“.

Министар за иновације и технолошки развој и председник Фондације Бесмртни пук Ненад Поповић рекао је да је дуга и тешка српска и руска борба за истину и правду, за слободу која је, истиче, највећа вредност наших народа.

“У тој борби страдали смо много. Страдали смо заједно, раме уз раме, ослобађајући и наше земље, али и целу Европу”, рекао је Поповић.

Навео је да наша борба није завршена капитулацијом нацистичке Немачке 1945. године и додао да понекад морамо да се боримо, а понекад и да не дозволимо да се историја мења.

“Та борба траје и данас. Исти они који су некада насртали на нас пушкама и бомбама, сада насрћу лажима у покушају да извитопере историју и избришу своју злочиначку улогу у Другом светском рату”, рекао је Поповић.

Како је додао, они који данас желе да жртве прогласе џелатима, а џелате жртвама покушавају да нас одвоје и од братске Русије, а руску борбу која је била пресудна у слому нацизма представљају као окупацију појединих земаља у Европи.

“Наша данашња борба против ревизионизма историје је наставак борбе наших дека и бака који су, нежалећи своје животе, победили нацизам и даривали нам слободу”, рекао је Поповић.

Навео је да су нам слободу даривали и наши сународници који су 90-их година бранили српски народ од нових геноцида и етничких чишћења и храбри хероји са Кошара не дајући, како каже, шиптарским терористима и НАТО агресорима да уђу на српску земљу, као и сви остали хероји који су за време НАТО агресије храбро одолевали вишеструко јачем непријатељу.

“Борба наших предака није била узалудна. Једино што је узалудно јесу покушаји оних који желе да ту борбу заборавимо”, рекао је Поповић и истакао да су историјско сећање и понос српског народа дубоко урезани у наш генетски код и да не постоји бомба или сила која може да га избрише.

Поповић је навео да ће и ове године, упркос пандемији корона вируса, бити обележен 9. мај - Дан победе, те да ће то обележавање бити прилагођено епидемиолошкој ситуацији.

Заменик градоначелника Београда Горан Весић подсетио је да је Београд у 20. веку пет пута бомбардован и изразио наду да у овом веку нећемо доживети таква страдања, те да ће ово бити век развоја Београда.

“Изговорити реч страдање, а не поменути српски народ, ту реч чини поптуно непотпуном. Срби су живели у различитим државама, под различитим владама, именима, династијама, често смо били и подељени, али у ком год времену живели увек смо гинули и страдали за слободу”, рекао је Весић.

Ту слободу, додао је, нисмо себично чували за себе, већ смо своја страдања и голготе настављали све док не би ослободили и последњег сужња од разних освајача који су били на Балкану.

Истакао је да је Београд шестог априла пре 80 година претрпео стравична страдања, наводећи да је у нападу на Београд учествовало више од 500 авиона, а да је бачено више од 440 тона бомби.

Подсетио је да су, осим Београда, шестог априла бомбардовани Скопље и Сарајево и навео да су у бомбардовању Београда гађане шире области центра града, али и Дедиње, Топчидерско брдо, Сењак, те да је посебно тешко разорен Дорћол, где је углавном живело јеврејско становништво.

Ту су, додао је, бачене највеће бомбе које су биле тешке по хиљаду килограма.

“Верујем да је овај напад имао фокус и на јеврејско становништво јер је посебно био уништен део данашњег Булевара краља Александра, где су се налазиле јеврејске радње”, рекао је Весић.

Додао је да су бомбардоване црква Александра Невског, оштећене Руска црква и Вазнесењска црква у чијој је порти погођено склониште у коме је страдало више стотина цивила, углавном жена и деце, погођено склониште у Карађорђевом парку, трамвај са путницима на улазу у Калемегдан...

“Нацисти су се трудили не само да искористе бомбардовање да нанесу што више жртава већ су путем злогласних ''штука'' уносили панику међу грађане и јасно је било да је то био чист политичко- терористички акт”, истакао је Весић.

Навео је да жртве бомбардовања Београда шестог априла никада нису пребројане.

“Ми смо народ који, нажлост, нема списак својих жртава. Ми не знамо тачан списак жртава ни из агресије 1999. године”, рекао је Весић и додао да је незахвално причати о томе док се не направе научне анализе, али да је остало уписано у историји Србије још једно страдање за слободу.

Истакао је да је на нама да те борбе никада не заборавимо већ да о њима говоримо, учимо нашу децу и на њима подижемо будуће генерације.

Истакао је да је “Бесмртни пук” важан јер је он, додао је, брана ревизије историје - брана томе да се жртве приказују као џелати, а џелати као жртве, да се заборављају сви ужаси Другог светског рата, Холокауста и онога што су нацисти радили.

Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко је подсетио да прошле године, због пандемије корона вируса, није било могуће организовати “Бесмртни пук” на уобичајен начин ни у Русији ни у Србији, али да су тим поводом били одржани догађаји онлајн путем.

“Убеђен сам да смо на достојанствен начин обележили 75. годишњицу победе над фашизмом, а круна наших заједничких догађаја било је паљење ''Вечне ватре'' у Београду, крајем прошле године”, рекао је Боцан-Харченко и подсетио да су том догађају присуствовали председник Србије Александар Вучић и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

Боцан-Харченко је рекао да је покрет “Бесмртни пук”, после Русије, наразвијенији у Србији.

“Бесмртни пук је народни покрет који је у срцу сваког човека и с обзиром на наше заједничке вредности и традицију, потпуно је природно да је тај покрет у Србији попримио такве димензије”, рекао је Боцан-Харченко.

Председник СУБНОР-а Србије генерал-мајор Видосав Ковачевић је рекао да се морамо борити против ревизије историје зато што, додао је, они који су чинили страшне злочине покушавају да прикрију трагове тих злочина.

“Они који су били на страни поражених покушавају да се угурају међу победнике, а ми који смо били победници не смемо и нећемо да ћутимо и зато су добре овакве конференције, упркос овим ванредним условима", рекао је он.

На конференцији је говорио и Золтан Дани, пензионисани пуковник Војске Југославије који је био командант јединице која је 1999. године оборила невидљиви НАТО авион Ф-117.

“Био сам први међу једнакима који је водио том јединицом. Пре свега, обученост наших људи је допринела томе да можемо да се супротставимо тим агресорима”, рекао је Дани.

Навео је да су агресори пре 80 година исти као и 22 године - “одвратни, лицемерни, подмукли, бахати, немилосрдни, злобни...”.

“Сви су исти, и они пре 80 година и они сад. Они немају пријатеље, само своје интересе и уопште их није брига што ће недужни народ да страда. Они су кукавице, како другачије објаснити да је требало 19 земаља НАТО пакта да нападне малу Југославију”, рекао је Дани и додао да Србија никада никог није напала већ се само бранила и чувала своје.