Истина о Шодрошу: Новаковић хтео да потопи Нови Сад, а оптужио напредњаке

 Истина је да је прави творац те замисли била власт чији је главни стуб у јуну 2000. године била Демократска странка, чији је Новаковић био функционер, о чему говори и податак да је у то време био потпредседник Скупштине града Новог Сада, чији је председник постао у октобру исте године.

ПЛАН СТАР 21 ГОДИНУ

Подсетимо да је праву истину о томе ко је донео план о градњи на ове две локације код Дунава обелоданио Душан Миладиновић, директор ЈП „ Урбанизам“, одговарајући на питања више невладиних и студентских организација.

– У prеthodnoj планској документацији, која је још увек важећа, Генерални урбанистички план Новог Сада до 2021. и Регулациони план “Каменичка ада” у Новом Саду, који су усвојени јуна 2000. године, предвиђали су комерцијалне садржаје: хотелски комплекс, пословни објекат уз градску марину и низ објеката услужне делатности, чије су микро локације захтевале низ саобраћајница како би функционално биле повезане. Укупна површина тих садржаја је око 30 ха. Објекти су заузимали 8,8 хектара, а саобраћајница око 11 хектара – дословце је казао Миладиновић.

Миладиновић је појаснио да нова планска документација брише хотеле и саобраћајнице, и не планира стамбено – пословну градњу на просторима Каменичке аде, Шодроша, Рибарског острва и на градској плажи Штранд, док се на делу уз Булевар Деспота Стефана планирају студентски домови и спортски садржаји.

– Укупна површина од 32 хектара, prеthodno планираних садржаја, у новим планским документима брише се у корист зелених површина. За разлику од prеthodnе планске документације, сада се планира очување шумског подручја у плавном делу Каменичке аде, као и задржавање парк шуме у неплавном делу. Повећање површине парк шуме у односу на важећу планску документацију је за око 32 ха односно за 134 одсто. Нова планска докуметација предвиђа јавне садржаје (објекте) културе и спорта који чине око 3 %  територије Каменичке аде. Још је важно напоменути да је планирано чишћење и оживљавање воде у Дунавцу планираним хидротехничким захватима – одговорио је Миладиновић.

ЕГЗАКТНИ ПОДАЦИ

Међутим, и поред овако егзактних података, из којих је јасно да је лично учествовао у доношењу плана, који сада приписује напредњацима, Новаковић је наставио да обмањује јавност. Упркос чињеници да је 2000. године, кад је усвојен план о градњих хотела и зграда на 32 хектара, био потпредседник градског праламента он је наставио да тврди  да су „ бес и огорчење Новосађана натерали власт да делимично одустане од пројекта “Нови Сад на води” и градње на Шодрошу и Каменичкој Ади“.

– Подсетимо Бору Солунца да је план о градњи донет у јуну 2000. док је он био  виоски функционер градске власти (потпредседник Скупштине града), а да је затим још два пута по четири године био један од функционера (председник Скупштине града од 2000. до 2004, а потом директор ЗиГ-а и шеф посланичке групе ДС у Скупштини Војводине од 2008. до 2012. године) који је могао да предложи промену тог плана градским одборницима и да то буде усвојено без проблема, јер су демократе имале већину да донесу такву одлуку. Подсетимо и да му ово није први пут да на сличан начин обмањује грађане Новог Сада и Србије, а издвајамо посебно „аферу Солун” по којој је назван и Бора Солунац – каже члан СПО-а, који је у том периоду био одборник у Скупштини града.

Новаковић је, док је службено, као председник Скупштине Новог Сада, био у Солуну, успео је да “гласа” за измену злогласног Закона о раду у Скупштини Србије, у децембру 2001. године. Његов кабинет је накратко објавио, а затим обрисао текс о фотографије о посети Солуну. Новаковић се касније немушто бранио да је ипак “гласао” и био у Београду, мада га нико није видео у скупштинској Сали, али му Новосађани очигледно нису поверовали, па су 2004. године, на првим непосредним изборима за градоначелника гласали за Мају Гојковић, тада у Српској радикалној странци, а њега и ДС  на четири године отерали у опозицију.

(НС Уживо)