„Зелена столица” за здравију и чистију животну средину
Имајући у виду да удружења грађана имају нарочито значајну улогу у јачању свести о значају заштите животне средине, Град Нови Сад је установио модел побољшања сарадње са цивилним сектором. Тим поводом је Скупштина Града донела одлуку о формирању Радне групе „Зелена столица“.
- Увођењем „Зелене столице“ Град Нови Сад чини искорак у циљу реализације мера, усвојених у „Декларацији о заштити животне средине у АП Војводини“, коју је Скупштина усвојила у мају 2019. године - каже за „Дневник“ представник „Зелене столице“ у Савету за заштиту животне средине Ивана Гојковић. - Радну групу „Зелена столица“ чини пет чланова представника мреже заинтересованих удружења грађана, регистрованих у Новом Саду, а која у свом оснивачком акту, као област деловања, имају заштиту животне средине и који су подносиоци иницијативе за образовање „Зелене столице“.
Како каже, основна идеја и намера рада кроз овај механизам је да се континуирано унапређује сарадња цивилног сектора и доносиоца одлука, кроз повећано учешће јавности у доношењу одлука. Тако ће се савладати многобројни изазови приликом креирања јавних политика у области заштите животне средине.
- Увођењем „Зелене столице“, Нови Сад започиње дугорочну сарадњу доносилаца одлука и цивилног сектора, заинтересованог за решавање проблема и успешну примену савремених стандарда у области животне средине - напомиње наша саговорница. - То је од кључног значаја за успешну примену Архуске конвенције и формирања партнерског односа Града са цивилним сектором у области заштите животне средине. Да је ово добра одлука, сведочи и Признање Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
По њеним речима, целокупна ситуација око пандемије ковид-19, нажалост, довела је до успоравања свих планираних активности у држави, па и у оквиру „Зелене столице“.
- Упркос пандемији, успели смо да организујемо неколико важних активности, те смо у 2020. години покренули сајт „Зелене столице“ (www.zelenastolica.com), учествовали смо у раду „Републичке столице“, док смо са мисијом ОЕЦЕ организовали семинар за одборнике Скупштине Града Новог Сада и чланове Савета за заштиту животне средине на тему енергетске ефикасности, управљања отпадом, климатских промена и заштите животне средине, као и о значају дијалога
јавног и цивилног сектора - објашњава Гојковић. - Чланови „Зелене столице“ су подржали и учествовали у иницијативи за давање субвенција за куповину бицикла, као вид еколошког транспорта и активног начина живота. Тренутно развијамо документ, који ће обухватити највеће проблеме и изазове у области заштите животне средине на територији Новог Сада, а који ће бити објављен на нашем сајту.
Тако ће, и кроз учешће у Савету за заштиту животне средине, покренути расправу о начину решавања тих проблема, у сарадњи са локалном самоуправом. Како каже, то је једини начин да се учинковито делује у правцу здравије и чистије животне средине у Новом Саду.
Конвенција о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и право на правну заштиту у питањима животне средине (Архуска конвенција), коју је Република Србија ратификовала 12. маја 2009. године као међународни инструмент заштите животне средине који дефинише правац одрживог развоја и јача основне демократске принципе, садржи три групе правила, која се односе на:право грађана на доступност информација, право грађана да учествују у доношењу одлука о животној средини и права на правну заштиту у случају када су prеthodna два права повређена.
И. Бакмаз