Станић: Потпуно затварање било би лоше за привреду

"Не смемо да дозволимо грешке приликом првог талас корона вируса у марту и априлу прошле године. Кренула је имунизација становништва, тако да је неопходно да се направи баланс између очувања здравља становништва и очувања привреде", изјавио је Станић.

Навео је да производне компаније могу да функционишу и у овим условима.

"Видимо да све компаније са 500 и више запослених имају испод просечан број ковид одсутних радника. Постоје услови да се они боље заштите, има растојања између њих, има контроле, има више средстава за заштиту. Са друге стране, услужне делатности које су директно погођене, јер захтевају физички контакт са корисником, морају бити додатно подржане како би се сачувала радна места, како би се сачувала њихова ликвидност, и ту су значајни ови кредити у оквиру гарантне шеме које је Влада договорила са банкама", рекао је Станић

Он је подсетио да је прошле године привреда Србије релативно добро поднела удар кризе и да је очувана је запосленост, јер је стопа незапослених свега 9,9 процената.

"Ми се не можемо поредити са неким развијеним земљама западне Европе и САД, где је тржишта рада флексибилно, лако се губе радна места, али се лако налазе друга, што није случај у Србији", навео је Станић.

Објаснио је да истраживање које је ПКС спровела, показује низак број заражених међу производним радницима, из чега се извлачи закључак да нема потребе за затварањем читаве привреде.

"Привреда мора функционисати, и када посматрамо број заражених међу радницима, видимо да је стање стабилно, да се он креће око 3,2 процента у односу на укупан број запослених. Ми смо то радили на великом узорку од преко 1.100 компанија које запошљавају око 380.000 људи", рекао је Станић.

Он је оценио да би требало очувати добре привредне резултате и тиме опоравак економије.

"У првом кварталу извоз је јако добар, јер је на готово истом нивоу као у прва два месеца прошле године. С друге стране, индустријска производња у јануару је порасла, што је наставак опоравка који је кренуо још у децембру прошле године", напоменуо је овај стручњак.

Додао је како су делатности, које су међу првима биле угрожене корона вирусом, остале угрожене и новим мерама затварања привреде.

"Битно је да ће нови пакет мера допринети да се очува запосленост и ликвидност тих компанија, да се очува та економска база која је битна за опоравак који очекујемо да ће уследити ове године", навео је Станић.

Истакао је да је оцена већине аналитичара да полако расте оптимизам и да је потребно још мало стрпљења да се превазиђе криза, јер већ у другој половини године, сматра, корона вирус неће бити кључни фактор који ће одређивати пословну активност.

"То видимо на примеру процене глобалног раста где је дошло до благе корекције навише. Исто и за Србију, где имамо процену ОЕЦД-а и неких комерцијалних банака, Владе и међународних финасијских институција које кажу да би стопа раста могла бити пет одсто, што је више него довољно да се покрију сви губици из prеthodnе године", навео је Станић.

Он наглашава да је императив очување производно-извозног потенцијала земље.

"Битна ствар је када погледамо делатности као што су туризам, хотелијерство, угоститељство, путнички саобраћаја, добра страна овог новог пакета је што је био селективан да њима помогне. Треба имати у види да ће се те делатности међу последњима опоравити од кризе, не само због затварања. Из тог разлога потребно је имати на уму да је неопходно дати им још средстава да би сачували капацитете и запосленост", рекао је Станић.

Додао је да ће очување остатка привреде допринети да се након стабилизације епидемиолошког стања, опорави и услужни сектор привреде.