Преминуо монтажер Андрија Зафрановић, брат Лордана Зафрановића
БЕОГРАД: Један од најзначајнијих филмских и ТВ монтажера, Андрија Зафрановић, преминуо је данас у 72. години, јављају београдски медији.
Зафрановић је радио на неким од највећих остварења југословенске и српске кинематографије, као што су „Балкански шпијун“, „Отац на службеном путу“, „Дом за вешање“, „Караула“ и многим другим непролазним делима седме уметности.
Филмски уметник, рођени брат редитеља Лордана Зафрановића, рођен је у Масленици у Хрватској, 15. августа 1949. године.
На катедри Филмске и ТВ монтаже дипломирао је и магистрирао 1975. године на Академији уметности у Прагу.
Током година стекао је статус једног од највећих филмских и телевизијских монтажера, а радио је и као драматург.
Био је редовни професор и шеф катедре на Факултету драмских уметности, а од 2009. и редовни професор ФАМУ у Прагу.
Радио је на многим филмовима и ТВ драмама и сарађивао са великим бројем редитеља.
У његовом опусу су се нашли и култни филмови - “Чудо невиђено”, “Аризона дрим”, “Краљевски воз”, “Вечерња звона”, “Халоа празник курви”, “Чаруга”,”Џозефин”, “Јагуаров скок”, “Октоберфест”, “Енклава”, “Устав Републике Хрватске”, “Бићемо прваци света”, “Краљ Петар Први”, и још увек актуелан филм - “Име народа” (2020) Дарка Бајића.
За своје стваралаштво награђен је са три Златне арене за монтажу на филмском фестивалу у Пули и то за филмове: “Краљевски воз” (1981), “Балкански шпијун” (1984) и “Вечерња звона” (1986).
Добитник је и награда за најбољу монтажу на Филмском фестивалу у Сопоту, носилац је признања Фипресци, награђен је на Филмском фестивалу југоисточне Европе у Паризу и добитник награде за животно дело филмског фестивала „Синематик".
Осим филмова, радио је и на ТВ драмама - “Љубав у једанаестој”, “Зовем се Ели”, “Свињски отац”, “Човек који је појео вука” и друге.
Немачки филмски часопис “Кино-филм” шнит прогласио га је најбољим европским монтажером 2017. године.