Породична фирма Каротс стални снабдевач великог ланца трговина

Стога није чудно што се њихово предузеће зове „Carrots“, или „Шаргарепа“ на српском.

- Већ више од две деценије породично се бавимо производњом коренастог поврћа, а од 2013. то радимо у оквиру предузећа. Имамо производњу на отвореном, на укупно 50 хектара – прича Атила Патаи.

Првих година није било лако. Не само што је производња захтевна, него је стални проблем био пласман производа. Квалитетом и квантитетом успели су да постану стални добављачи једног великог трговинског ланца.

- Сада је лакше, јер имамо обезбеђен пласман. С друге стране, обавезали смо се на квалитет и количине, што пред нас ставља нове задатке. Један је изградња хладњаче, која ће нам омогућити да у току целе године имамо обезбеђене довољне количине квалитетног поврћа - каже Атила.

Изградња савремене хладњаче требало би да почне у септембру. Тако би у следећу зиму обезбедили довољне количине поврћа за континуирано снабдевање купаца. Паралелно, вели наш саговорник, улаже се у производњу и посебно води рачуна о квалитету поврћа. Највећи проблем, осим климатских промена, што за Патаијеве значи обезбеђивање довољно влаге кад год је она у дефициту, јесте недостатак радне снаге.

- Имамо сталну потребу за радном снагом. Потребно нам је у просеку између 25 и 30 радника, а све теже их проналазимо. Посао није лак, понекад захтева да сте у блату и води, на хладноћи и ветру, или у пакерају у истом положају сатима. Недавно смо тражили административног радника, били смо затрпани понудама. Кад тражимо производног, не можемо да га пронађемо - истиче Атила.

Додатни проблем је што и Нови Итебеј трпи демографску катастрофу.

- У последњих десет година трећина мештана је отишла у Немачку и Аустрију, у потрази за бољим животом. Неки се враћају или би се вратили. Кад су чули да подижем хладњачу, верујте да су многи рекли, враћамо се. Што значи, погон у селу решава део проблема. О томе држава треба да размишља, а не мисли. Држава прави велику разлику између домаћих и страних инвеститора. Ја морам да идем на лицитацију за државно земљиште на ком ћу да инвестирам, и кад га излицитирам, ја ћу и да га платим. А страни инвеститори добију земљу бесплатно и инфраструктуру и још субвенције за запошљавање. Нисмо равноправни - сматра Атила Патаи.

Атила и Илдико, иначе, имају двоје деце. Син је ученик првог разреда пољопривредне школе, али му је тренутна преокупација фудбал. Полазник је фудбалске академије у Тотовом Селу. Кћерка је још у основној школи.

- Верујем да ће син наставити да ради породични посао, али још је рано. Фудбал му је сада најважнија ствар у животу. Кћерка је још мала. У селу је лепо живети, али треба знати да млади на селу немају исте услове за живот као млади у граду. Када би се на томе нешто порадило, верујем да би и исељавање престало - сматра Атила Патаи.

Ж. Балабан