Мозаик "2177" од тениских лоптица у част Новака Ђоковића

Инсталација је широка 2,7 и висока 3,8 метара, а површину од 10 квадратних метара испуњава 2177 тениских лоптица. Повод рада под називом #2177, који је створио архитекта и стрит артист Андреј Јосифовски, настао је из жеље да се обележи први дан новог рекорда, односно број дана на првом месту АТП листе. Подсетимо, Новак је од данас започео своју 311. недељу као број један светског тениса.   

 Радови на портрету од лоптица трајали су три дана, од четвртка све до суботе на недељу, када је нешто после три сата ујутро постављена последња лоптица у мозаик. Све време се пазило на детаље брижљиво осмишљеног дизајна, јер је свака од лоптица имала специфичну шару, боју и место у инсталацији, како би рад био спреман за дан којим Ђоковић поново улази у историју белог спорта.

 “Лоптице су су причвршћене у жичаној мрежи, што симболизује неуспешне покушаје Новаковог свргавања са тениског трона. Ипак није се то десило због неизнуђених грешака његових ривала, већ зато што је он по многим тениским вештинама једноставно бољи од свих. Ни међу тениским експертима нема дилеме да су његови ритерн и дворучни бекенд најбољи на свету, а да му је кретање и покривање терена ванземаљско.”, говори Јосифовски, који додаје да му је велики изазов представљало кратко време за реализацију, као и значај целог рада.

 Новаков лик је изведен јединственом уметничком инсталацијом, јер је и он како каже уметник, по својим људским особинама јединствен на свету.

 „Његова стална помоћ сиромашној деци, велике донације образовању, предшколским програмима, здравству, борба за повећање зарада слабије пласираним играчима на АТП туру, брига о колегама и будућности спорта...чине га истинским херојем.“ 

Аутор истиче да поставка својом величином симболизује велику љубав и приврженост коју српски народ осећа према Ђоковићу.

 „Мислим да морал нације опстаје највише захваљујући његовим спортским победама. Наравно да има још великана спорта који светом проносе славу српског народа, али он је, по мом мишљењу, свакако највећи међу њима и с обзиром на то да је из једне мале земље, ту је где јесте, искључиво својом заслугом, као и заслугом своје породице. А управо то му се не прашта, јер спорт  је одавно престао да буде само спорт и тиме уметник завршава своју мисао.“

 Све је било лакше када се прављењу инсталације, везаних очију, придружио и Новак. Пијаниста и Ноле, укрстили су тада на тениском терену спреј и рекет, а оно што је настало остаје као јединствен залог културној баштини региона.

 Да би овај пројекат од идеје стигао до реализације помогао је цео тим људи, почев од Јелене Ђоковић која је организовала све што је било потребно аутору за рад, преко Новак Ђоковић Фондације, Соултиме медија тима, Тениског центра Новак и свих других који су учествовали.