Кинеска студија: 2/3 тешко оболелих има дугорочне последице

Нова студија сугерише да чак и они који су пребродили инфекцију и који званично важе као излечени често су све само не - заиста здрави, преноси DW.

Болови у мишићима, умор и психичке сметње попут анксиозности и депресије су најчешће дугорочне последице заразе вирусом САРС-КоВ2, тврди се у студији објављеној у стручном часопису Лансет.

Према студији, две трећине пацијената који су били на болничком лечењу због инфекције корона вирусом и шест месеци након што су прележали болест имају више симптома који указују на последице болести.

Научници су посматрали 1.733 инфицирана пацијента, који су отпуштени из Ђин Јин-тан болнице у кинеском Вухану, где је наводно избила зараза корона вирусом, од 7. јануара до 29. маја 2020. године.

Просечна старост испитаника била је 57 година, 52 процента су били мушкарци, а 48 процената жене. Највећи број пацијената (1.172) зависио је од додатног снабдевања кисеоником.

Пацијенти су још једном прегледани у периоду од јуна до септембра прошле године. Научници су помоћу упитника, лабораторијских тестова и тестова оптерећења открили код 76 одсто испитаника најмање један симптом који прати пацијенте након прележане болести.

Умор и слабост у мишићима пријавило је 63 одсто пацијената, 26 процената има проблема са сном, а 23 процента пати од анксиозности или депресије. Научници су дошли до сазнања да жене више пате од психичких последица него мушкарци.

Лабораторијски налази су при том показали да је код 13 одсто пацијената, код којих су бубрези током боравка у болници функицонисали нормално, накнадни преглед показао смањену функцију бубрега.

Код посебно тешких оболелих пацијената месецима касније уочена је смањена функција рада плућа са отежаним снабдевањем тела кисеоником.

Рад кинеских научника поклапа се са резултатима досадашњих студија о дугорочним последицама ковида-19, али научници упркос томе упозоравају на неке пропусте у овој студији, на пример да је у групи која је посматрана био релативно мали удео испитаника са хроничним болестима плућа и срца, као и да у студији нису у обзир узети пацијенти са лакшим симптомима болести.

„Ова чињеница може искривити број оних који пате од дугорочних последица ковида-19“, каже Јердис Фромходл, начелница одељења за респираторне болести и алергије у МЕДИАН клиници Хајлигендам.

Она указује да поред пацијената који инфекцију скоро и не примете и оних који заврше на интезивној нези, постоји још једна група, а то су пацијенти који доживе блажи ток болести, можда само на кратко буду у болници и онда након једног до три месеца добију симптоме.

И Фромхолд, као и кинески лекари, говори о осећању умора и слабости мишића као касним последицама инфекције.

Али, и пацијенти са неуролошким проблемима, боловима у зглобовима и губљењем косе јављају се докторки Фромхолд. Људи су пре свега екстремно несигурни, јер не разумеју шта се с њима заправо догађа.

„Људи, који су имали блажи ток болести и накнадно почну да пате од последица инфекције, често не знају коме да се обрате“, каже Фромхолд. Она истиче да је управо зато веома важно да се објасни који симптоми могу да се јаве.