Саднице из расадника породице Карановић красе дворишта широм Србије

Како нам говори наш саговорник, почетак производње је био 2013. године, када је заједно са породицом кренуо да узгаја четинаре, и то је врсте туја – „смарагд”, „колумна” и „глобоза”. Како би се што боље припремили за даљу производњу и стекли што више потребног знања, породица Карановић се у почетку обратила за помоћ и стручњаку из Београда који им је помогао кроз обуку која је подразумевала практичне примере и упутства.

- Четинаре од самог почетка производимо ожиљавањем резница наших биљака из расадника – објашњава Радослав Карановић, коме данас у производњи помаже и супруга Јелена, чији је име делом била инспирација да расадник добије назив „Јела“. – Процес ожиљавања у пластеничким условима траје два месеца, а затим се четинари пресађују у прихватне саксије са квалитетним супстратом. Када се коренов систем добро развије, након отприлике годину дана, тада их поново пресађујемо у веће саксије или како то расадничари воле да кажу, вршимо школовање ових биљака. Након још једног вегетативног циклуса, наша садница је коначно спремна за пресађивање на отвореном.

Биљка се на отвореном задржава три до четири године, односно док не достигне висину од једног до једног и по метра, када су саднице заправо најоптималније за пресађивање. Оваква биљка није превише ни велика ни мала, а има добро развијен коренов систем. Уз адекватну негу, такве биљке се готово сигурно примају, настављају да се развијају и украшавају дворишта.

Први засад породице Карановић био је на површини од 2.000 квадратних метара у башти у суседном Гложану. Ту су подигли и пластеник у коме се одвијао процес ожиљавања биљака, а цео простор им је помогао да овладају потребним вештинама производње. Кроз овај мањи узорак, Карановићи су били у могућности да ослушкују потребе купаца и да коригују одабир биљака и обим производње.

Данас расадник „Јела“ у Челареву обухвата површину од два хектара и фокус је и даље на четинарским врстама, мада је има и неколико лишћарских врста, и то јавор, јасен, каталпа, еводија, црвени храст, липа, дивљи кестен, бела бреза и друге. Од четинарских врста заступљена је наравно јела, као и црни бор, европска и сребрна смрча, Панчићева оморика, шимшир, дуглазија, неколико врста тује и друге биљке овог типа.

Како нам вели наш саговорник, примат у овом расаднику има „туја смарагд”, која чини око 60 одсто укупне производње расадника. „Краљица туја“, како је још зову, најквалитетнија је врста тује која се може наћи на нашем поднебљу и одлична је и за појединачну садњу, али и садњу у групацијама, као што су живе ограде. Радослав Карановић каже да је ово врста коју купци и највише траже, јер је својом модрозеленом бојом изузетно декоративна, а није превише захтевна за негу и одржавање. Добро подноси све типове земљишта, а најважније је да се биљка редовно залива током лета.

Тује и друге врсте биљака из овог расадника налазе се у вртовима купаца из Бачке Паланке, Новог Сада, Ветерника, Маглића, Темерина, Зрењанина, Суботице и многих других места широм Србије. Пут до потенцијалних купаца је знатно олакшан уколико имате препознатљивост на тржишту и квалитетан производ, говори овај млади Челаревчанин, који је иначе дипломирао на Факултету техничких наука и ради у сектору људских ресурса у једној компанији.

- Неговање ове врсте расадника захтева велики рад, посвећеност, стрпљење и енергију – казује Радослав Карановић, и сматра да је један од разлога зашто се млади произвођачи не упуштају често у ову врсту производње, вероватно и чињеница да се први финансијски приходи виде тек након пет година континуираног улагања. – Да бисте радили овај посао, односно да бисте у њему били успешни, неопходно је, пре свега, да волите то што радите и да имате огромно стрпљење. Најтежи и најзахтевнији део рада у расаднику је борба против корова, где ми примењујемо искључиво механичке мере попут окопавања, фрезирања и плевљења. Уколико тај посао обавите на времене, онда можете да уживате у плодовима свог рада, а за мене је најлепши период управо када крене вегетација. Тада јасно видите резултате prеthodnog рада и знате да ли сте одрадили квалитетну припрему или сте негде направили одређени пропуст.

Највише обавеза у расаднику има током пролећа, када се интензивно ради на одржавању и током јесени када су актуелни послови садње и пресађивања, па у сезони, поред породице, некада буду ангажовани и додатни радници. С друге стране, зима и празници јесу време када је актуелна потражња за новогодишњим јелкама. Многи се управо тада одлучују да купе природну јелку, која делује и мирише много лепше од оних вештачких. Европска смрча је врста која се највише тражи за потребе празничног декорисања, а у овом расаднику купцима нуде јелке са бусеном које у кућним условима могу да опстану и дуже од месец дана, након чега могу бити засађене у врту.

Када су у питању планови за будућност, Радослав Карановић говори да је фокус на проширивању понуде, као и квалитетнијим решењима за наводњавање и прихрану биљака, а у плану је и проширење површине расадника новим засадом.

Помоћ на почетку производње, породица Карановић је добила и кроз субвенције Покрајинског секретаријата за пољопривреду, и то за бушење бунара у расаднику. Такође, од Покрајинског секретаријата за енергетику је дошла субвенција за примену соларне енергије у наводњавању. Како каже наш саговорник, изузетно је захвалан на оваквим подстицајима и свим другим произвођачима препоручује да прате конкурсе и да се пријављују. Оваква подршка много значи када сте почетник, али и касније, када помаже да се посао развија, а производња унапреди. Радослав Карановић објашњава и да огромну подршку у бављењу расадничком производњом од самог почетка добија од свог оца, као и од супруге Јелене. И њихова два сина, иако још мали, својим честим посетама расаднику родитељима дају знак да воле боравак у природи и да ће у будућности и они можда наставити да с љубављу раде исти посао.       

Тијана Пачић

        Фото: приватна архива