Изложба у МСУВ поводом 25 година награде „Ђорђе Табаковић”
Музеј савремене уметности Војводине и Друштво архитеката Новог Сада приређују изложбу поводом 25. годишњице Награде за архитектуру „Ђорђе Табаковић“.
Ово најзначајније признање за целокупан рад и архитектонско стваралаштво које Друштво архитеката Новог Сада (ДаНС) додељује својим члановима установљено је 1995. у част једном од пионира српске модерне архитектуре и истакнутом новосадском градитељу архитекти Ђорђу Табаковићу (1897-1971). Изложба “Двадесет и пет година континуитета”, чији кустос је Владимир Митровић, а аутор дизајна Мирослав Шилић, моћи ће да се погледа од сутра у МСУВ, али због тренутне епидемиолошке ситуације неће бити званичног отварања.
Ретроспективну изложбу чине одабрана изведена архитектонска дела 27 досадашњих добитника награде за архитектуру међу којима су: Павле Жилник (1920-2006), Мирослав Крстоношић, Татјана Вањифатов-Савић (1929-2009), Зора Митровић-Пајкић, Александар Келемен (1924-2012), Милена (1925-2015) и Сибин Ђорђевић (1926-2013), Ранко Радовић (1935-2005), Душан Крстић (1938-2013), Милорад Бербаков (1938-2006), Славко Одавић (1932-2008), Милан Марић, Драгутин Карло де Негри (1931-2017), Ђорђе Грбић, Миодраг Р. Јовановић, Слободан Јовановић (1937-2011), Бора Радусиновић (1944-2014), Славко Жупански (1943-2015), Слободан Кузмановић, Васо Кресовић, Милан Стојков, Радоје Цветков, Душан Радовановић, Леонид Нешић, Миленија и Дарко Марушић (1941-2016) и Лазар Кузманов.
Услови за доделу Награде обухватали су, како објашњава Митровић и потврду стваралачког, ауторско дело у различитим видовима архитектонског деловања – пројектовање, писаних дела у науци, теорији или историји архитектуре и архитектонској публицистици. При узбору разматрало се целокупно дело кандидата, док су при оцењивању у обзир узимане све вредности дела које су одлучујућа за вредновање изузетног доприноса архитектури, а посебна пажња је усмерена на истакнута стваралачка својства и достигнут домет, аутентичност и доследност архитектонског или теоретско-есејистичког израза. Посебно су била разматрана изведена дела, објављене стручне, теоријске, критичке или друге значајне текстове, самосталне или колективне изложбе, пласмани на валидним архитектонским конкурсима, друштвена признања као и публиковани текстови, оцене, критике и рецензије. Награда се састоји од организовања ретроспективне изложбе и штампања монографског каталога.
- Архитекти добитници награде припадали су плејади првих промотера савремене послератне архитектуре у Војводини и Србији, који су оставили трајни печат у послератној историји наше архитектуре, али и културе у целини, посебно у Новом Саду и Војводини - каже кустос изложбе Владимир Митровић.- Изучавањем и презентацијом дела, њиховим чувањем и неговањем сећања на њене ауторе, попуњавамо богат мозаик појава, догађаја и личности из историје градитељства са подручја Војводине од педесетих година протеклог века до данас. Архитектура се кроз дела ових аутора етаблирала као уметност од наглашеног друштвеног значаја за новосадску и војвођанску средину, поставши део укупне историје културе овог подручја. Време које долази показаће колико су млађе генерације заинтересоване за своје модернистичко архитектонско наслеђе коме припадају опуси награђених аутора.
Изложбу прати и монографија аутора Владимира Митровића коју је објавило Друштво архитеката Новог Сада, уз помоћ Градског секретаријата за културу Новог Сада, Музеја савремене уметности Војводине и Инжењерске коморе Србије. У њој су приказана најзначајнија архитектонска дела настала у Новом Саду и Војводини у протеклих шездесетак година кроз одабране радове добитника награде, позиционирана као вредна остварења опште друштвене вредности савремене културе. По речима Митровића, у оптималним галеријским условима, изабрани радови добитника на изложби су представљени у виду низа, јединствено дизајнираних, плаката, приказом каталога ретроспективних изложби и књига које су произашле из њих, архитектонских макета као и одабраног филмског материјала из разговора са архитектима добитницима награде. Изложба ће трајати до 10. фебруара.
Н. Попов