Ускоро из штампе излази монографија ПВК Бечеј: Од канала до европског владара

- Идеја је била да се у августу, када је вода у каналу најтоплија, одигра једна утакмица у аутохтоном амбијенту, води у којој се ватерполо у Бечеју родио, затим да се у Градском музеју Бечеј приреди изложба фотографија, одговарајућем броју година, из клупске историје, обави промоција монографије имена „Од Канала до европског владара“ и на свечаној седници уруче признања онима који су допринели да се клупско име с поштовањем изговара у свету ватерпола. Али, пандемија  је све померала и на крају нам је остало да на измаку јубиларне године, у условима које епидемиолошка ситуација дозвољава, обавимо само промоцију капиталног дела за наш клуб, стиже саопштење из табо­ра слављеника.

Све пролази, временом бледи или се, чак, заборавља, само оно што је записано остаје. На несрећу, мало је забележеног остало у клупској евиденцији. Коришћени су приватни записи својевременог пливача и тренера Светозара Ћирића, затим сећања ватерполисте Емила Лозанова, те текстови и истраживачки рад потписника ових редова. Уз доста труда, реконструисано је седам деценија вредног рада бројних генерација бечејскх ватерполиста.

Штиво између корица је клупски живот од првих до данашњих дана. Читаоци ће, свакако, наћи мањкавости, као што их има и у животу. Поред мене као аутора, критике иду и на рачун свих клупских генерација, јер нису сачували писану, сем донекле фото, документацију свог времена. У тренутку радости или туге мислили су да се све зна или да то није толико битно. Међутим, дошао је дан када је све постало и те како битно, али време је учинило своје.

Заборављају се догађаји, детаљи поготово, сећања бледе или, што је најгоре, људи одлазе без поздрава. Захваљујем се овом приликом свима који су, поред записа поменутих Светозара Ћирића и Емила Лозанова за период прве половине постојања клуба, својим сведочењем или фотографијама допринели да се реконструише клупска историја и све смести на једно место. Можда ће се неко сетити нечега важног што овом приликом није записано, па ето прилике да се поводом нових јубилеја садржај овог штива допуни и оплемени на задовољство свих. На крају додајмо да је издавач ПВК Бечеј, а рецензент књиге је проф. др Ђурица Стојшић, који је члан клуба од његовог оснивања као ватерполиста и пливач, касније тренер, па председник и једини је живи, мада није најмлађи, из квартета почасних председника клуба. Пре клупског живота, дат је кратак преглед историје светског ватерполо и оног с југословенског простора, али и спорта у Бечеју. Све је записано у тридесетак одељака и илустровано са 523 фотографије на 248 страна. Захваљујући Скупштини општине Бечеј, која се прихватила финансирања штампања капиталног дела, монографија бечејског ватерпола, са малим освртом на почетак пливања, угледаће светло наредних дана. У години јубилеја.     

В. Јанков