Олбрајт: Србија да не стопира развој "државности Косова"

Она је, на "саслушању" у спољнополитичком одбору Представничког дома Конгреса, са циљем да се новој администрацији Дзоа Бајдена дају препоруке по питању политике према Западном Балкану и Србији, рекла да би Вашингтон требало да подржи демократски развој држава Балкана.

Као пшрепреку томе види Русију и Кину, које, како је казала, на подручје Западног Балкана уносе нестабилност.

„Са којима Србија развија сарадњу", приметила је, "успут", Олбрајтова.

Олбрајт је елаборирала на Одбору стратегију према региону, из три дела:

„Потребно је да успоставимо чвршћу сарадњу са Европском унијом, у којој шест земаља Западног Балкана жели чланство. Потребно је појачати борбу против корупције, која значајно штети политичким институцијама и урушава владавину права у региону. Говорим о заробљеним државама према којима је потребно развити регионалније оријентисан приступ. Стратегија треба да помаже појединачним државама у реформама и да их награди, али и да се изврши притисак на оне које то не чине“, сумирала је своје сугестије Бајденовом тиму Олбрајтова.

Она је указала да је прошло више од две деценије од када је америчка администрација, чији је и она била актер, била укључена у решавање отворених питања на Западном Балкану, попут сукоба на Косову и постизања Дејтонског мировног споразума.

По та два питања, Олбрајтова резимира учинак политике од пре две деценије и констатује:

„Данас је Балкан мирнији него пре 25 година. Земље се нису дезинтегрисале".

А као проблем види да, како каже, корумпирани лидери користе национална питања да би се одржали на власти, док Русија и Кина дестабилизују регион.

Олбрајт: "Није све у Србији негативно..."

Америка мора да покаже шта су њена очекивања кад је реч о српско-америчким односима, рекла је бивша америчка државна секретарка Медлин Олбрајт у завршници тзв. саслушања у Спољно политичком одбору Представничког дома и "подсетила" да Америка има економске и дипломатске инструменте да на то утиче.



На питање како да САД поврате значајну улогу и утицај на Западном Балкану, посебно када је реч о преговорима између Београда и Приштине, Олбрајт је рекла да би нова америчка администрација морала да има у виду да, како је навела, нису сви у Србији сагласни са политиком и потезима које повлачи председник Србије Александар Вучић.



"Ако кажемо да се за нешто залаже влада САД, онда то има значаја. Значајан део нашег задатка је да им се јасно поручи да не могу да буду део ЕУ, уколико наставе да раде то што раде, на начин на који то раде. Америка би морала да покаже шта су њена очекивања од српско-америчких односа. Морамо да схватимо да у Србији има снага које желе боље односе са САД. Није све у Србији негативно. Они желе да буду третирани на другачији начин, а ми имамо економске и дипломатске инструменте да на то утичемо", рекла је Олбрајт, завршавајући своје излагање јасном поруком.



На самом крају дебате, у којој, иначе, Вашингтонски споразум уопште није био тема, поново се кратко огласио Јанош Бугајски, подсећањем да, поред војне сарадње Србије и Русије, и НАТО има доста заједничких активности са српском војском.



"То морамо развијати. Морамо да утичемо на то да се окончају заједничке војне вежбе Русије и Србије и јасно да ставимо до знања да би даља набавка војне технологије из Русије, као што је нпр. противваздушни систем С400, изазвала америчке санкције Србији", поручио је и Бугајски.