Други талас пандемије у Европи смртоноснији него први

До почетка јуна, Европа је постепено излазила из првог таласа епидемије, који је снажно погодио. Строге мере карантина су тада укинуте, а ЕУ је охрабривала отварање граница, док су грађани били жељни одмора.

Међутим, други талас пандемије нагнао је владе да уведу нове рестрикције и мере карантина, што је задало нови ударац европским економијама. Оптимизам с почетка лета је нестао, а заменила га је спознаја да је ублажавање мера довело до смрти на хиљаде људи неколико месеци пре могуће вакцине.

Сада је познато да је други талас пандемије у Европи био смртоноснији него први. У 31 земљи коју надгледа Ервопски центар за контролу и превенцију болести током новембра је преминуло скоро 105.000 људи, што је више него што је потврђено у априлу. У Италији свакодневно умире исто онолико људи као што је био случај када се Бергамо налазио у фокусу пажње светске јавности. У већини земаља, број нових смртних случајева већи је него икада раније.

Западноевропске земље, као што су Италија и Белгија, пандемија је током јесени погодила готово једнако снажно као и током првог таласа. Ситуација у Португалу је гора него што је то био случај раније, док је у Немачкој стање отприлике слично као и пре. Неке земље, укључујући Велику Британију, бележе побољшање ситуације, а најбоље су прошле Норвешка, Ирска и Финска.

До овакве ситуације је дошло након што су многе европске земље пожуриле са ублажавањем мера, а које је отпочело раније него што је било наведено у препорукама Европске комисије, како наводи Њујорк тајмс.

Неке земље, посебно на југу континента, преузеле су велики ризик када су примиле туристе у јулу, у покушају да сачувају на милионе радних места. Подстакнуто је отварање граница унутар ЕУ, иако су за путнике са стране и даље остале затворене.

Више од четири милиона људи посетило је Шпанију у јулу и августу, често без захтева за тест или самоизолацију по доласку и повратку. Туристи су организовале приватне журке по вилама на Медитерану, упркос владиним рестрикцијама, које су често односиле само на јавна места.

У Белгији људи који су се враћали са летовања у иностранству нису тестирани по повратку у домовину, док захтев за одлазак у карантин није поштован у превеликој мери. Број нових случајева заразе поново је почео да расте у септембру.

Осим сезоне одмора, лажан осећај да ће отварање довести до брзог економског опоравка довело је до тога да многе владе донесу одлуке које су подржавале овакву логику.

Економске прогнозе, међутим, указују на то да су мали добици током лета занемарљиви у поређењу са губицима током другог таласа епидемије. Очекује се да ће на нивоу читаве ЕУ у току ове године бити забележен пад већи од седам одсто.

Председница Европске комисије Урсула вон дер Лајен је крајем октобра признала да је очигледно да су мере ублажене исувише рано.

У неким случајевима порасту броја оболелих довела је, између осталог, и политичка ситуација. Упркос порасту броја новоболелих, у Чешкој су 3. октобра одржани избори, који су само погурали увођење мера карантина.

Слична ситуација забележена је у Пољској. Ова земља се сада бори са другим таласом пандемије, који здравствени сектор доводи близу колапса.

Неколико земаља које су благовремено реаговале успеле су да избегну овако драматична сценарија. Данска, Финска, Исланд и Норвешка се нису суочиле с другим таласом епидемије.

Ирска је забележила мање од 300 смртних случајева од 1. септембра, што је 15 одсто од укупног броја преминулих током првог таласа, након строгог карантина који је уведен по други пут.