Мали: Буџет 2021. за капитална улагања и бољи живот грађана

Када је реч о подизању животног стандарда, Мали наводи у интервјуу за Танјуг да ће од 1. јануара пензије бити повећане за 5,9 одсто, минимална цена рада за 6,6 одсто, као и повећање плата у јавном сектору.

Истиче да ће од 1. јануара пет одсто повећање плате добити медицински радници, док ће остали запослени у јавном сектору добити 3,5 одсто, а осталих 1,5 одсто повећања они ће добити од 1. априла.

Мали је за Танјуг потврдио да ће војници, поред тога, добити додатно повећање до десет одсто.

"То је огромно повећање плата, имајући у виду пандемију, никада већу кризу у светској економији, али то је чврсто опредељење Владе Србије и председника Александра Вучића", рекао је Мали.

Подсећа да је у оквиру Програма "Србија 2025", циљ државе да просечна плата у Србији до 2025. године буде 900 евра, а просечна пензија 430 евра.

Од тог циља, истиче Мали, држава не одустаје и наводи да ће "сваки уштеђени динар" бити искоришћен за повећање плата и пензија.

Тим повећањем, објашњава министар, повећава се тражња јер грађани више купују, док привредна активност, подстакнута том тражњом, наставља да расте.

Друга битна ставка буџета за наредну годину, наводи Мали, јесте издвајање новца за капиталне инвестиције, јер се, објашњава, показало да када држава улаже ауто-путеве, индустријске паркове, развој и рехабилитацију железнице, да се на тај начин подстичу и приватне инвестиције.

Мали наводи и да је Фискални савет поздравио већи буџет за капиталне инвестиције.

"Следеће године 330 милијарди динара, што је 5,5 одсто БДП-а, биће издвојено за капиталне инвестиције", наглашва он.

На списку тих инвестиција налазе се, наводи Мали, изградња Моравског коридора, аутопут Прељина-Пожега, брзе саобраћајнице Иверак-Лајковац, аутопут Ниш-Плочник, аутопут Рума-Шабац-Лозница...

Каже да следеће године почиње изградња Фрушкогорског коридора, док се за нови пут "Вожд Карађорђе", који ће повезати Шумадију са источном Србијом, ради пројекат који ће бити завршен наредне године, а реализација почиње 2022. године.

У буџету је издовојен новац и за нове индустријске паркове, за наставак рехабилитације пруга, као што су Ниш-Димитровград и брза пуга од Београда до Новог Сада, наводи Мали.

Министар очекује да ће тако конструисан буџет следеће године омогућити да привреда оствари раст од шест одсто, да ће подстаћи приватне инвеститоре, стране и домаће, да наставе да улажу, али и да ће направити добру основу за 2022. и 2023. годину.

Упитан да ли држава има довољно новца за повећање плата у јавном сектору, што Фискални савет види као највећи структурне проблем бужета за наредну годину, Мали одговара да се припреми буџета приступа веома одговорно, да не угрози макоекономску стабилност и да не повећа јавни дуг.

Истиче да су тешке реформе спроведене од 2014. године довеле до тога да Србија у протекле четири године има суфицит у буџету, јавни дуг под контролом и никад мању стопу незапослености.

"Када су у питању плате, ту не можемо да се сагласимо са Фискалним саветом. Наша стратегија и јесте да идемо са повећањм плата у јавном сектору, јер те плате повлаче раст плата у приватном сектору", навео је Мали.

Потврда за то јесте, указује он, достизање просечне плате више од 500 евра крајем прошле године, као што је, подсећа Мали, и било обећано.

Додао је да плата расте и ове године, упркос пандемији, али и да ће наредних година наставити да расте.

"Причају људи: ''Немојте да нам одлазе млади''. Како да нам не одлазе млади ако не повећавамо плате", упитао је Мали.

Рекао је да ће држава наставити да повећава плате и пензије, а уз то, додаје, и минималну цену рада.

Она је, подсећа, 2012. износила 15.000 динара, док ће од 1. јануара бити 32.000 динара.

Осим повећања плата у јавном сектору, Фискални савет је критиковао и издвања за субвенције, а Мали каже да се ни по том питању није сагласан са њима, јер те субвенције служе за подстицање не само привреде, већ и бројних институција од значаја за нашу земљу.

Када се говори о субвенцијама, Мали наводи да се оне односе на подршку развоју предузетништву, пољопривредницима само за ИПАРД биће издвјено 4,7 милијарди динара, за набавку фискалних уређаја, како то не би ишло на терет привреде.

Субвенционише се, додаје он, и Фонд за иновациону делатност, Центар за промоцију науке, Научно-технолошки паркови у Београду, Нишу и Чачку, подршка се даје и за рад установа културе, за Светско атлетско првенство, за Светско првенство у веслању 2023. године.

Тим субвенцијама се, истиче, ни на који начин не угрожва макроекономска стабилност.

"Планиран је и дефицит од три одсто, који је у складу са ставом ММФ-а, што је стопа дефицита који даје могућност да подржите стопу раста од шест одсто", рекао је Мали.

Ову годину, наводи министар, Србија завршава са највећом стопом раста БДП-а у Европи, чиме је показала, каже, да је отпорна на кризу, а тај тренд, додаје, наставиће и у наредном периоду.

Синиша Мали изјавио је данас да о новом запошљавању у јавном сектору од 1. јануара више неће одлучивати владина комисија већ саме институције, према својим потребама и могућности.

Ипак, оне ће бити ограничене, тако што ће моћи да запосле до 70 одсто од броја запослених који су из те институције отишли у prеthodnoj години, навео је Мали у изјави за Танјуг.

"Постојала је контрола запошљавања у јавном сектору и сходно мишљењу ММФ-а наша жеља је била да се систем строге контроле не олабави већ да се на неки начин уреди, тако да не треба сваки новозапослени да иде на комисију за запошљавање Владе Србије да би добио сагласност већ да се одговорност пренесе на институције и установе које запошљавају", каже Мали.

Тако ће, додаје, од 1. јануара оне имати могућност и слободу да запошљавају уколико им је то неопходно према својим пословним плановима и фонду плата који могу да обезбеде.

Истиче да ће са поменутим ограничењем од 70 одсто опет остати индиректна контрола, али ће институције имати могућност да запосле људе у складу са својим потребама.

Од 1. јануара 2021. до 31. децембра 2023. године биће олакшано запошљавање на одређено и неодређено време у јавном сектору, након што је шест година на снази била забрана запошљавања у том сектору.

То предвиђају Измене и допуне закона о буџетском систему, које се налазе у скупштинској процедури, а у којој је наведно да ће корисницима јавних средстава у наредне три године бити дозвољено да без посебних дозвола и сагласности Владе Србије приме нове људе у радни однос у својству приправника.

Међутим, државна предузећа и установе моћи ће за стално да приме нове запослене у ограниченом броју, а који не сме бити већи од 70 одсто од укупног броја оних чији је радни однос у том предузећу или установи престао у prеthodnoj години.

О пријему новозапослених изнад тог процента, како је наведено у изменама и допунама закона, одлучиваће Влада Србије уз prеthodno мишљење Министарства финансија.

Укупан број запослених на одређено време не може бити већи од 10 одсто укупног броја запослених на неодређено време, осим уз сагласност Владе Србије.

Такође, у предлогу закону се наводи и да ће запошљавање бити могуће уколико државно предузеће или установа има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиденим посебним прописима.

Та ограничења се не односе на судије, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца, наставно особље високошколске установе и научно и истраживачко особље научноистраживачке организације акредитоване у складу са законом.

Такође, не односе се ни на постављена и именована лица у државним органима и органима јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и на директоре јавних предузећа, друштава капитала, установа и јавних агенција чији су оснивачи Република или јединице територијалне аутономије, односно локалне самоуправе.

Ограничења се не односе ни на особе са инвалидитетом у складу са прописима који уређују област професионалне рехабилитације и запошљавања особа са инвалидитетом.