Инцко спреман да наметне закон о негирању геноцида у БиХ

Инцко је то рекао за Ал џазиру Балканс, а на питање зашто то није учинио до сада, одговорио да "годишњица траје годину дана и да то треба решити".

"Све европске земље имају закон о забрани негирања холокауста, у мојој земљи је један енглески историчар добио три године затвора јер је рекао да холокауст не постоји", навео је Инцко.

Уколико тај закон не буде усвојен до 11. јула следеће године, Инцко је казао да је он као високи представник са посебним овлашћењима спреман да га наметне.

"Да будемо потпуно јасни, ја сам спреман", рекао је Инцко, пренео је сарајевски портал Кликс.

Инцко је, подсећа се, раније најавио да ће БиХ 2020. имати закон о негирању геноцида.

Удружење Мајке Сребренице је у јулу ове године покренуло петицију којом траже "доношење закона о забрани негирања геноцида и поништење одликовања ратних злочинаца у босанскохерцеговачком ентитету Република Српска".

Петицију је до сада потписало више од 27.500 грађана.

Високи педставник међународне заједнице у Босни и Херцеговини (БиХ) Валентин Инцко затражио је, поводом 25. годишњице Дејтонског споразума, "након слабо успешне фазе локалних решења", конкретне, робустне рокове међународне заједнице, након којих би се међународна заједница могла повући.

"Са до сада постигнутим нисам задовољан", рекао је Инцко у интервјуу агенцији АПА.

Прва фаза након рата, према његовим речима, била је успешна, указујући на изградњу путева, свега три министарства, али и три валуте, пасоша, регистрација и возачких дозвола.

"То све је сада уједињено. Имамо девет министарстава, један пасош, једну заставу и химну, стабилну валуту, граничну полицију, једну фудбалску лигу и војску, где је раније било три које су се бориле једна против других", објаснио је он.

Инцко сматра да је грешка била што се прерано прешло на локалну одговорност и да је тиме омогућен негативан развој сутуације.

У тој фази, која је почела 2006. и 2007, било је јако мало напретка, чак је било корака уназад.

Због тога, сматра Инцко, неопходан је “свеж ветар”.

Инцко види за то добре предзнаке, јер, како каже, нови амерички председник Џо Бајден добро познаје Балкан.

„На другој страни сам током посета Берлину видео појачано интересовање за Босну и Балкан. Такође, најкасније од терористичког напада у Бечу показало се да наша безбедност почиње на Балкану”, додао је он.

"Желимо више Брисела, мање Дејтона", каже Инцко.

Он је нагласио да је Дејтински споразум основа, полазна, али не и завршна тачка.

"Дејтонски споразум мора бити даље развијен, прилагођен европским људским правима, модернизован", додао је Инцко.

Рекао је да под хитно Устав БиХ мора бити измењен, јер дискриминише припаднике мањина у избору чланова Председништва.

Упозорио је на опасност схватања да је мир у БиХ осигуран, али и од потцењивања мировног споразума од 21.новембра 1995.

"Допринос Дејтонског споразума је да је донео мир", подсетио је он.

Али, додаје, актуелни конфликт у Надгорно Карабаху је показао да је илузија веровати да замрзнути конфликти остају вечно замрзнути.

Инцко је изразио уверење да ће европски пут БиХ бити успешан.

"Босна ће за 25 година бити чланица ЕУ и НАТО", рекао је Инцко.

Подсетио је да је циљ учлањења у НАТО законом регулисано, иако се "поједини српски политичари" томе тренутно противе.