Лалатовић поносан на играче, али и упозорава

У утакмици која је у себи носила пуно инспирације, имали су мотив више фудбалери Војводине да савладају екипу Рада и, барем на два дана, буду другопласирани на табели Суперлиге Србије. а њихов тренер Ненад Лалатовић прославио је леп и редак јубилеј на клупи „Старе даме“, пошто је 100. пут водио црвено-бели тим у званичним утакмицама, па су капитен Никола Дринчић и његови саиграчи желели да му поклоне победу. У томе су успели убедљиво надигравши „грађевинаре“ (4:1), али и показујући да имају потенцијал за велика дела, можда и већа од оних из прошле сезоне, када су освојили Куп Србије и били трећи у првенству.

- Честитам момцима на, за мене, великој победи – рекао је Лалатовић. – Уз то, драго ми је што ми је успело да остварим јубилеј и да у 100. утакмици на клупи Војводине забележим 59. победу, за чега играчима припадају веће заслуге него мени. Када то кажем, мислим и на прву и на другу генерацију чији сам тренер био и јесам, а јако сам поносан на то што сам тек четврти тренер у историји Воше који је освојио трофеј, што је велика ствар.

У анализи утакмице, темпераментни стручњак замерио је својим ученицима једино због тога што су примили гол одмах на почетку, у 3. минуту.

-То није био добар улазак у сусрет, али смо после тог тренутка све конце игре држали у сопственим рукама и доминирали на терену. Преокренули смо ствари, забележили убедљиву победу, а по шансама она је могла да буде изражена и већим резултатом. Волим када мој тим игра онако како је то чинио против Рада, када меље ривала током свих 90 минута и у томе не стаје. Имали смо висок ритам, стварали шансе, убацивали се пред гол из другог плана, играли брзо и једноставно, а када је тако, онда стигне и резултат. После пораза у Новом Пазару, рекао сам да не може стално да се побеђује, али када играмо на овом нивоу, онда можемо и то. Поносан сам на чињеницу да је моја Војводина опет на другом  месту, јер то, по квалитету који има, апсолутно заслужује.

Није први стручњак у ФК Војводина заборавио ни на градског ривала, екипу Пролетера, као ни на тим Кабела, један од најбољих у Првој лиги Србије.

- Драго ми је што у Новом Саду имамо још квалитетних клубова, при чему првенствено мислим на прволигаша Кабела, у чијем саставу има доста играча из наше омладинске школе – јасан је био Лалатовић. – Против Рада је у Воши дебитовао Владан Новевски, који ће, можда, сутра отићи у Кабел да тамо напредује и касније се врати у наш тим. Све похвале заслужују људи који воде тај клуб. С друге стране, у Пролетеру сам провео прелепе године и тај клуб ме је афирмисао као тренера. Ако је то изводљиво, желим том му из свег срца да избори пласман у Европу, јер би то било феноменално. Људе који воде клуб са Слане баре доживљавам као своју породицу и лепо је када се овако нешто дешава у Новом Саду, да сва три његова клуба играју добро и показују да на северу Србије има јако квалитетних екипа, при чему ту видим и ТСЦ, односно Спартак.

Трофејном тренеру питања није требало да се постављају. Захвалио се руководству екипе што је измирило део обавеза према играчима, исплативши им две заостале плате.

- Ипак, морам да нагласим да се фудбалерима још увек дугују уговорне рате, као и премије за освојен Куп и излазак у Европу. То је требало да буде регулисано пре два месеца и јако бих волео уколико и тај дуг буде исплаћен у току следеће недеље. Тешко је када се ради без председника, јер је господин Samaryić у статусу вршиоца дужности те функције и тешко је да се ради без званично првог човека клуба. Није лако ни без човека који би обављао посао спортског директора, јер када бисмо имали решена та два витална места, играчи би своје незадовољство могли да пренесу њима и не би због тога долазили код мене. Војводина је толико велики клуб, да ова питања мора под хитно да реши.

Поновио је Лалатовић то да је у Новом Саду од првог дана одлично прихваћен и да је због тога јако мотивисан да оправда поверење које му указују навијачи.

-Некоме можда у Новом Саду и смета то што правимо добре резулате, али сам човек који поштено ради свој посао и оно што обећам, то и испуњавам. Код мене играју само најбољи, они који то заслужују и који могу да направе жељени резултат. Истина је да нисам навикао да радим у оваквом систему, јер се јако трошим и дајем све од себе на свакој утакмици. Сада много причам и састанчим с људима који воде клуб, а волео бих да имамо председника и спортског директора и да сваког дана могу да им се обратим у њиховим канцеларијама, а оне су у ФЦ „Вујадин Бошков“ углавном празне. Уз Звезду и Партизан, Војводина је највећи клуб у Србији и у њој мора све да врви од људи, да су ту председник, директор, разни скаути и да будемо истинска машинерија.Војводина то, заправо, већ сада јесте и тек ће то да буде. Већ дуже време о томе причам и не знам да ли ме неко схвата озбиљно или не. Ни прошли пут ме нису схватали на тај начин, па када сам хтео да одем из клуба и рекао да више не могу да издржим, нису ми то дозволили и испао је хаос – подвукао је Ненад Лалатовић.

Већ у среду пред Новосађанима су нове обавезе, пошто крећу на пут одбране победничког трофеја у Купу Србије. У утакмици шесанестине финала, вољом жреба, домаћин ће им бити војвођански лигаш, екипа Јединства из Руменке, а тај сусрет почиње у 14.30 часова      

А. Предојевић