Органска производња породице Аћимовић из Футога

Узгајање поврћа и воћа без хемијских третмана пут је препун изазова, а основни алати тог занимања су велика количина времена и стрпљења.

– Органска производња је посао који захтева много енергије, али не могу рећи да је тежак и напоран – казала је Бојана Аћимовић. – Пестициди се не користе, а све се ради ручно, почевши од окопавања и плевљења. За веће количине, потребно је више радника, али ми смо, срећом, мали произвођачи, те све постижемо.

Породица Аћимовић узгаја неколико култура – шаргарепу, блитву, спанаћ, першун, тиквице, бели лук и незаобилазни део баште сваког Футожанина – купус. Род кромпира ове године није био толико добар, али Бојана Аћимовић се не жали јер га ипак има довољно и за продају и за сопствене потребе.

– Постоји огроман број култура које се могу узгајати на органски начин, али тренутно не можемо све да постигнемо па смо се ограничили на неколико њих – рекла је Бојана Аћимовић. – Мањи број култура значи више времена које им можемо посветити и на тај начин смо сигурнији да ће нам се труд исплатити.

Стрпљење и посвећеност основа је органске производње, што се може видети на тезги породице Аћимовић, где се могу пронаћи и органске вишње, јагоде и малине. Они обрађују око један хектар земље, на којој имају и два пластеника.

– У периоду када се кромпир сади и напада га кромпирова златица, спремни смо да утрошимо доста времена да бисмо осигурали плод – објаснила је Бојана Аћимовић. – Свака појединачна златица скида се рукама са стабљике кромпира, и потребно је бити пажљив, да се нека не би прескочила. Сличне проблеме имамо и с гусеницама, које се такође склањају ручно, за шта је потребно доста концентрације.

Трик који органски произвођачи користе да би избегли губитке је сађење пријатељских биљака. Културе које се међусобно штите су купус и босљак, парадајз и каранфил, јагоде и празилук и многе друге, те како је Бојана Аћимовић објаснила, потребно је слушати људе искусније од себе, али и непрестано читати и учити.

– Дуже одморе је мало теже испланирати и ретко се дешавају, али су они мањи, одмори током викенда, изводљиви – казала је она. – У том случају, на имању мора остати особа задужена за проверу сваке биљке и њихово заливање јер у случају да се на некој култури појави проблем, потребно је реаговати одмах.

Често се дешава да једна култура једноставно пропадне, а узроци за то су различити. Некада су то временске неприлике, а некада напасти с којима се помоћу природних препарата тешко излази на крај.

– Ове године су краставце напале биљне ваши и нисмо успели да их спасимо – рекла је Бојана Аћимовић. – Оно што је преостало, није било довољно квалитетно. Срећом, парадајз и краставци, које биљне ваши често нападају, не саде се у великом количинама, па смо успели да пребродимо губитак.

Осим органске производње и тезге у Органској улици на Рибљој пијаци, Бојанин супруг Драган има сталне муштерије и на Лиманској пијаци.

– Производња некада не зависи од нас, већ се дешава да цела култура пропадне неочекивано, и да не постоји тајни рецепт да је спасиш – објаснила је Бојана Аћимовић. – Када се ствари тако изјалове, чини се да не постоји добра рачуница, али на крају схватимо да се труд исплати. Битно је бити пажљив, познавати биљке и знати где и у којем периоду се шта сади. 

Д. Андулајевић

Фото: Приватна архива