За кубик дрва и до 6.500 динара
Хладно време се лагано приближава, те је, иако се зима чини далеком, право време за куповину огрева.
Већина суграђана размишља и по неколико месеци унапред о предстојећој зими па је, по њиховом мишљењу, крајем августа можда и касно куповати дрва и угаљ. Било да се огрев купује на стовариштима или код локалног снабдевача, могућност договора и куповине на рате постоји, те се већ у пролеће или почетком лета може почети отплата.
– Дрва се сада купују више него на јесен па је највећа потражња сваке године у исто време – у августу и септембру – казао је Весо Милановић из стоваришта „ВМ Цер”. – Око 90 одсто се купује буква, па ако је то мерило, онда бих рекао да је дрво букве најквалитетније.
Цене огрева нису се много промениле од прошле године те је за најтраженију букву потребно издвојити између 6.000 и 6.600 динара по кубном метру, а цена верира у зависности од тога да ли су дрва већ исечена и исцепана. На стовариштима дрва и угља могу се пронаћи и цепана дрва у палетама која коштају од 7.200 динара до 13.200, у зависности од врсте дрвета и запремине, као и рестлови од букве и багрема. Дрва у џаку се такође често продају, али у зимским данима, за оне који се на дрва догревају или немају могућности складиштења веће количине, па џак кошта од 350 до 500 динара, у зависности од тежине. Дрва за потпалу се такође често купују у џаку, а могуће их је на самим стовариштима купити по договору, што зависи од квалитета остатака од дрвета. – Огрев се највише купује од краја јула до почетка октобра – рекао је Бранко Бјелић са стоваришта „Искра Пан”. – У септембру нам је највећа гужва, а чешће се траже исечена и исцепана дрва, вероватно јер мало ко сада има времена или опрему да их сам припрема за зиму. Некада се за припремање дрва за зиму позивала моба, али се тада другачије живело и свако је могао украсти један дан од недеље да некоме помогне. Сада се чешће зову појединци који се само тиме баве или се директно од нас наручују исцепана дрва.
Услужно резање дрва наплаћује се од 400 до 600 динара, док је цепање нешто скупље и кошта између 500 и 1.000 динара.
Превоз угља и дрва је додатни трошак па се, у зависности од адресе купца, плаћа по тони или кубику. За велике количине огрева поједина ствариште нуде бесплатан превоз, а достава се често не наплаћује и уколико купац живи недалеко од самог стоваришта.
Могућност куповине на рате за пензионере и синдикате често је истакнута на интернет страницама стоваришта или на њиховим рекламним флајерима, те су такве сарадње од великог значаја за појединце који на тај начин добијају прилику да мало растерете кућни буџет.
– Дужи низ година сарађујемо са стовариштем „Искра Пан” из Петроварадина – казао је председник Месне организације пензионера Новог Сада Синиша Бранков. – Када огрев купимо у фебруару и тада почнемо отплату на шест или осам рата, некако нам се чини да је јефтинији.
Синдикална продаја и отплата на рате за пензионере, по његовим речима, суграђанима веома значи јер има много људи који не могу да издвоје неколико десетина хиљада динара ођедном, па би огрев морали куповати у малим количинама сваког месеца, што није исплативо.
Угаљ се све чешће набавља у џаковима, а на више тона достава је бесплатна на већини стоваришта. Цене угља зависе од врсте, па „костолац” и „дунавац” коштају 9.500 динара тона, док је тона сушеног „обилића” нешто скупља – 13.500. Најтраженији је, као и prеthodnе године, колубарски угаљ, који кошта 8.500 динара, а најскупљи је руски камени угаљ, чија се цена креће између 22.000 и 23.500 тона.
Све више се за грејање користе брикети и пелет, те је потребно издвојити од 22 до 24 динара за килограм дрвеног брикета, који се обично продаје у џаковима од десет и 25 килограма. Угљени брикет је нешто јефтинији – око 19 динара килограм, док килограм дрвеног и сојиног пелета стаје од 20 до 25.
Д. Андулајевић