Осам српских документараца у такмичарском програму предстојећег издања Белдокса

Тако Белдокс отвара „Говори да бих те видео” у којем редитељка Марија Стојнић истражује звучне крајолике Радио Београда, једне од најстаријих радио-станица у Европи. Ово остварење, које је имало светску премијеру на престижном ИДФА фестивалу, а приказано је и у њујоршком Музеју модерних уметности МоМА, „хода по ивици” између опсервацијског документарца и јединственог перцептивног искуства, јер представља синестезију речи, шумова, музике, тишине и светла, чиме уводи гледаоце у свет радиофонског звука. У програму је такође и „Потреба за мржњом” Филипа Чоловића, интимна исповест редитеља о губитку брата који је свирепо убијен у тучи испред једног београдског сплава. „Викторија, 15” Мине Петровић је пак прича о петнаестогодишњој бубњарки из Смедерева, чија се страст према музици распламсава током Рок кампа за девојчице на Исланду, док је у фокусу „Бугарског сна” Срђана Шаренца прича о Петри која одбија да прихвати околности превремене пензије у Немачкој, већ као припадник нове генерације „сениора” сматра да живот не престаје старењем.  „Припадност” Тее Лукач је лирски документарац о колективно кривим, а невиним индивидуама у Војводини, која су сведочиле страхотама током Другог светског рата, а Никола Стојановић у „Дрењинама” кроз „покретне слик4” описује како смрт вољеног пса поново окупља ауторову породицу.  На крају, документарац „Близанци саткани од сна” Сеада Шаботића и Лее Вахрушев прати групу осуђеника на издржавању казне у Окружном затвору у Београду, док „Заклињем се” Николе Драговића и Милутина Петровића у фокусу има одлазак деветнаестогодишњег Београђанина на одслужење војног рока у Вараждин у освит распада Југославије.  У оквиру Српског такмичарског програма биће додељене награде за најбољи документарни филм, најбољу фотографију и најбољу монтажу. Такође, домаћа остварења ће посебно место имати и у Белдокс Индастри програму, где ће бити представљено осам српских документарних пројеката: „Топли филм” Николе Љуце и Драгана Јовићевића, „И’м Пеопле, И’м Nobody” Светислава Драгомировића, „Човек пева после рата” Ане Оташевић, „Без” Луке Папића, „Зец из лименог шешира” Ивана Береша, „И, где је тај принц на белом коњу?” Соње Ракић, „Кадиш за Лотику” Ирене Шкорић и „Призори из живота џукца” Тање Брзаковић.   

М. С.