За излазак из кризе изазване короном кључна солидарност и сарадња

Фото: Tanjug/T.Valič, arhiva

БЕОГРАД: Солидарност, сарадња, поверење, међусобна подршка, као и доношење правовремених одлука влада земаља, показаће се као најважнији фактор за "најбезболнији" излазак из здравствене, економске, али и социјалне кризе изазване вирусом ковид-19, речено је на данашњој онлајн конференцији посвећеној улози кризног менаџмента у доба пандемије.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић рекао је да се кризни менаџмент у јеку епидемије у Србији огледао кроз два угла, први који чини председник Александар Вучић, а други који је усмерен на српску владу.

"Сам председник је као лидер стао испред свих и донео важне одлуке које су се показале као превентива и важан фактор да спасимо животе и да спасимо нашу економију. И раније улагање у наше здравство је омогућило да здравство буде спремно и спаси животе људима", поручио је Ђорђевић.

Министар наводи и да је његов ресор десет дана пре увођења ванредног стања у целој земљи, увео "ванредно стање" у установама социјалне заштите, у којима су биле забрањене посете, додајући да је било проблема, али и да сматра да је држава учинила све да ублажи промене које пандемија доноси.

"Тржиште рада је било прво што је дошло на удар.. Било је назнака и да ће одређени број људи добити отказе, али и цифре говоре да смо од 27. фебруара до 15. маја завршили са 6.988 више запослених након ванредног стања", указао је Ђорђевић.

Подвукао је и да тај податак говори да је земља успела да заустави последице огромних размера на економију, истичући да доношење правих мера у току ванредног стања могу дати повољне резултате.

Министар је навео и да тренутно постоји за 13.550 више основаних привредних субјеката, него што их је било пре пандемије, као и да су успели да се одрже инфраструктурни пројекти, те да се ублажи "удар" на сектор здравства и социјалне заштите.

"Србија је предузела мере које су допринеле да се помогне малим и средњим предузећима највише, 1.600.055 запослених су добили помоћ државе, у прва три месеца то је била минимална зарада, а у два месеца после тога, било је 60 одсто зараде и они су на неки начин добили подстицај", навео је.

Према Ђорђевићем речима, Влада Србије неће стати ни после епидемије и жели да покаже грађанима "да то није била само козметичка помоћ", већ нешто што је добро анализирано.

"Пратићемо шта се дешава у економији, на тржишту рада и у складу са тим ћемо да улажемо и даље. Србија је до сада уложила 5,8 милијарди евра, што је 12 одсто нашег укупног БДП на годишњем нивоу", рекао је министар.

Удруженост земаља и њихова међусекторска сарадња су међу најважнијим ставкама за бржи опоравак од последица епидемије, сложни су представници Северне Македоније, Федерације Босне и Херцеговине и Словеније, који су на конференцији поручили да су капацитети земаља из региона велики и да, уз солидарност, могу бити кључни за превазилажење кризе.

Међународна онлајн конференција имала је за циљ да искаже размену мишљења и искустава земаља у региону у погледу решавања проблема изазваних пандемијом ковида-19, које су пре свега утицале на економску сферу.

Учесници су се сложилии и да региону недостаје више интеграције, али и да је солидарност у региону у јеку епидемије показана много више него што је то учињено од стране и у склопу саме Европске уније.