Биће више фалсификованог меда и оног из увоза

Председник СПОС-а Родољуб Живадиновић каже да су шлепери тежине 20 тона, а да је узорковање меда пријављеног за извоз почело јуче.

– После узорковања, уследиће анализе, хомогенизација и пласман меда за извоз. Цена меда је солидна, али, нажалост ове године га нема довољно – рекао је Живадиновић за Танјуг.

Он каже да је, захваљујући погону „Наш мед” у Рачи, у који је уложено милион евра, сада и пчеларима јасно да се може минимализовати зарада фирми за паковање меда.

– Имамо пристојне цене. Кад смо их јавно понудили, биле су најбоље на тржишту па су се и пакерске фирме прилагођавале. Сада пчелари могу видети колико значи погон „Наш мед” јер зараде пакера меда иду на минимум, као што и треба да буде – каже он.

Пчелари ће мед погону „Наш мед” моћи да пријављују током целе године, а пуна цена биће им исплаћивана пре него што мед изађе из њихових магацина.

Живадиновић каже да је година због метеоролошких прилика изузетно лоша за пчеларе.

– Ко год је изврцао сав мед, морао је после медом да прихрањује пчеле. Биљке су слабо медиле због прејаког сунчевог зрачења па је дневна потрошња меда по кошници за прихрану пчела повремено била и до једног килограма после багремове паше – рекао је он, и додао да су у тим приликама добро развијена пчелиња друштва током овог лета појела и до 30 кг меда.

Процена СПОС-а је да ће принос меда ове године бити умањен до 80 процената у односу на неки просек.

– Тржиште је већ одреаговало, цене меда отишле су горе стотинак па и до 200 динара по килограму – рекао је он.

Мед из погона „Наш мед” до грађана Србије стизаће у теглама које се производе на граници Хрватске и Словеније, у хрватском Хуму на Сутли.

– То је жива истина. Једноставно, нема ко да направи тегле у Србији. Стаклара у Параћину добила је тај посао, па није одговорила захтевима јер на дан кад је требало да испоруче робу нису имали ни цртеж за калуп тегле – открио је Живадиновић.

Због мањег приноса он очекује више фалсификованог меда и оног из увоза.

– Због цента разлике опет је неко спреман да жртвује своју производњу, своје кооперанте пчеларе, зато смо и направили овај погон да се то не би дешавало. Морамо да се боримо и против увоза и против фалсификата – рекао је Живадиновић.

Погон „Наш мед” оцењује као решење проблема јер пчелари сами пласирају мед који су произвели.

– Наш мед на тржиште стиже без посредника. А наш потрошач у Србији, када ускоро будемо почели да пунимо мед у тегле, имаће пуну контролу и увид у то шта купује – рекао је он.

Додао је да ће српски потрошач који жели да једе прави мед бити први пут заштићен.

– Онај ко жели да купује шећерне мешавине, моћи ће то да нађе у трговини за 290 динара, што је једна од тренутних цена у Алексинцу. Како је уопште таква цена могућа када је откупна цена багремовог меда тренутно 4,67 евра? – запитао се он.       

З. Делић