Обележавање Олује: У Хрватској славље, у Србији туга
БЕОГРАД: Годишњицу хрватске војно-полицијске акције Олуја, током које је из Хрватске протерано између 200.000 и 250.000 Срба, а нешто мање од 2.000 убијено или нестало, Хрватска ће у среду, 5. августа, у Книну обележити као Дан победе, Дан захвалности и Дан бранитеља, док ће дан раније тај највећи егзодус једног народа од Другог светског рата у Србији бити обележен као Дан сећања.
Дан сећања ће ове године бити обележен у Сремској Рачи, у присуству председника и премијерке Србије Александра Вучића и Ане Брнабић.
Војно-полицијска акција Олуја трајала је од 4. до 7. августа 1995. године током које су хрватске снаге од српског становништва очистиле територију Баније, Лике, Кордуна и Северне Далмације, односно тадашње Републике Српске Крајине.
Нешто мање од 2.000 Срба је у тој акцији убијено или нестало, док је између најмање 200.000 и највише 250.000 њих уточиште нашло Србији и Републици Српској.
Обележавање ове годишњице у Хрватској планирано је у Книну у складу са епидемиолошком ситуацијом због пандемије корона вируса, са знатно мање људи и уз цео државни врх са свим потпредседницима и министрима у хрватској влади.
Само обележавање у Книну, који је већ спреман за дочек највиших званичника и грађана, пало је ове године у сенку полемике, у Хрватској и Србији, због одлуке да у Книн иде потпредседник хрватске владе из Самосталне демократске српске странке (SDSS) Борис Милошевић.
Ово неће бити први пут да један представник Срба присуствује обележавању Олује, рекао је раније данас председник SDSS-a Милорад Пуповац, који је појаснио да је први пут присуство представника Срба у Хрватској на обележавању Олује договарано с, како је казао, јасним циљевима да се направи велики искорак од растерећења хрватског друштва од ратне прошлости и ратног наслеђа.
Притом Пуповац није прецизирао са ким је договорено да Милошевић присуствује обележавању годишњице Олује.
Хрватски званичници, појединци и удружења поздрављају одлуку о одласку Милошевића у Книн са јасном поруком да ће, како тумаче, “његово присуство значити признање Срба да акција Олуја није била етничко чишћење”.
Иначе, својевремено у Хагу су најпознатији хрватски генерал Анте Готовина и његов колега Младен Маркач били првостепено осуђени на вишегодишње затворске казне за ратни злочин над Србима, да би у другостепеном поступку пресуда за обојицу била преиначена у ослобађајућу.
По повратку из Хага у Хрватску, и Готовина и Маркач су дочекани као хероји.
Бивша председица Хрватске Колинда Грабар Китаровић је за војно-полицијску акцију Олуја говорила да је она била “чиста као суза”, а премијер Андреј Пленковић је током сваког боравка у Книну поручивао да је то била “легитимна војна акција која је за циљ имала ослобађање од великосрпског агресора".
Ове године у Книну на обележавању Олује ће први пут након неколико година бити присутан и Зоран Милановић, сада као председник Хрватске.
Током његовог премијерског мандата, наиме, Милановић је два пута био у Книну и оба пута су његово обраћање извиждали припадници ХДЗ-а, ХОС-а, односно бранитеља.
Део ХОС-оваца је за годишњицу Олује припремио и посебне црне мајице са разним амблемима и обавезним грбом у оквиру којег је и усташки поклич “за дом спремни”.
Милановиић је раније ове године демонстративно напустио обележвање годишњице војно-полицијске акције Бљесак 1995. у Окучанима због појављивања ХОС-оваца у мајицама са тим истим усташким покличом.