Морамо да водимо бригу о сваком камену српске баштине на КиМ
БЕОГРАД: Министар културе и информисања Владан Вукосављевић каже да наше друштво и држава никада не треба да одустану од бриге за сваки камен српске културне баштине на Косову и Метохији јер она представља духовну колевку нашег националног идентитета и да Министарство настоји да она буде представљена широм света, јер је и то важно за њен опстанак.
А да је та баштина сачињена је од 1.300 манастира, цркава, црквишта и других историјских сведочанстава материјалне културе у опасности да буде присвојена најбоље показује реакција Приштине на књигу "Хришћанско наслеђе Косова и Метохије", која је стајала на сточицу током састанка комесара ЕУ за проширење Оливера Вархељија и председника Србије Александра Вучића у Бриселу.
На фотографију на којој се види књига министарке спољних послова привремених приштинских институција Мељиза Харадинај Стубла упутила је ноту ЕК уз констацију да та књига подстиче мржњу и да је у служби српске пропаганде против независности и суверенитета Косова
"Историсјки гледано присуствујемо невероватним догађајима у којима једна национална мањина у Србији покушава да присвоји идентитет српског народа отимањем и униуштавањем православне српске културне баштине" каже Вукосављевић.
Он је подсетио да је Министарство културе и информисања до сада имало врло живе контакте са Унеском и да су у бројним сусретима са њиховим званичницима истицали неопходност сарадње у заштити угрожених српских добара на Косову и Метохији, те подсећа и на писмом Унеско и римском папи скренули пажњу на одржавање римокатоличке мисе на остацима цркве у Новом Брду.
"Добили одговор из Ватикана да су разумели проблем и након тога се такве непримерене ствари нису поновиле. Албански клер је под изузетним утицајем Ватикана што нам пружа основ за оптимизам. Охрабрујуће је што се део наших манастира налази на листи Унеско - светске угрожене културне баштине и тренутно је под заштитом Кфора" подсећа Вукосављевић.
Он истиче међутим и посебан значај презентације културне баштине и наводи да је на порталу за размену дигиталних међународних пројеката у области културе који је министарство почетком године у циљу промовисања културе и уметности Србије широм света, тренутно представљена репрезентативна изложба о светској баштини на Косову и Метохији, односно о сликарству манастира Високи Дечани у преко 700 високо квалитетних фотографија.
"Очекујемо да у наредном периоду портал обогатимо са још репрезентативних изложби нашег наслеђа са Косова и Метохије" казао је Вукосављевић и додао да је Министарство културе и информисања, у оквиру својих редовних активности, у prеthodnom периоду подржало је пројекте у Културном центру у Паризу који су намењени управо промовисању културне баштине са Косова и Метохије.
"То се пре свега односи на изложбу Народног музеја у Београду под називом Детаљи живописа катедрале града Призрена, Богоридице Љевишке али и изложбу о развоју културе Косова и Метохије од периода антике до 20. века у реализацији Канцеларије за Косово и Метохију" казао је Вукосављевић.
Министарство је, додаје, подржало и многобројне међународне активностима Музеја српске православне цркве попут презентација наслеђа са КиМ на међународном сајму музеја у Москви, али и у области дигитализације и обради предмета из ризница манастира Високи Дечани и Пећке Патријашије.
"На тај начин Музеј СПЦ биће у прилици да у наредном периоду представи дигиталну изложбу намењену и иностраној публици" каже Вукосављевић.
Министар указује да је неопходна стална бриге и помоћ за стање баштине на Ким и указује на веома тужну и забрињавајућу ситуацију око цркве Богородице Љевишке у Призрену.
Та црква је годинама била изложена рушилачким нападима. Министарство је недавно одвојило средства како би се обновио звоник и радови на крову завршили" казао је Вукосављевић и поручио да наша држава мора конкретно да делује на заштити своје културне баштине на КИМ.
"Осим бриге која се вербално изражава морамо обезбедити и материјална улагања и оснаживање надлежних институција. Учинићемо све да Републички завод за заштиту споменика културе учинимо делотворнијим. Исти случај је са Покрајнским заводом за заштиту споменика културе КИМ који је сада измештен у Лепосавић. Морамо кроз стручњаке, материјална средства, непосредњу сарадњу са међународним институцијама водити рачуна о нашој културној баштини ма где се она налазила" казао је Вукосављевић.
Народ који притиснут невољама дозволи да његова културна баштина бива уништена или преузимана не опстаје на историјскиј сцени, закључује он.