Икић: „Оаза“ ће особе са посебним потребама учинити видљивијим
БЕОГРАД: Филм Ивана Икића "Оаза" имаће светску премијеру на Венецијанском филмском фестивалу, у оквиру престижних "Дана аутора", а редитељ за Танјуг каже да ће његово остварење особе са посебним потребама учинити видљивијим у нашем друштву.
Икићево остварење биће други српски филм који ће током 2020. године имати премијеру на једном фестивалу А категорије, након што је "Отац" Срдана Голубовића у фебруару премијерно приказан у Берлину.
Цењени редитељ наглашава да сваком аутору који у стварање филма утроши неколико година напорног рада, много значи позив на фестивал А категорије.
"Позив на фестивал у Венецију доживљавам као лепу прилику да мој филм види велики број људи широм света. Такав публицитет у великој мери помаже и аутори и филму, нарочито у затвореном свету који нас окружује. Венеција је први фестивал након почетка пандемије вируса ковид 19 који ће се одржати пред публиком. То је лепа шанса за мој филм да га неко види када сам помишљао да се сам у безизлазној ситуацији јер су биоскопи затворени а фестивали се отказују " каже Икић.
Икић је до сада режирао дебитанстки филм "Варвари", потресну драму о рањивом младићу избеглом са Косова, фудбалском навијачу и члану навијачке групе "Варвари" из Младеновца.
Филм је добио специјално признање на фестивалу у Карловим Варима.
Нови Икићев филм проблематизује живот ван уобичајних друштвених токова.
Прича прати љубавни троугао две девојке и младића у Дом за децу и младе ометене у развоју.
Икић је наглашава да га инспиришу светови чији није део.
"Трудим се да упознам све светове који паралелно постоје са овим мојим. Обично одстранимо све што није део наше рутине и онда практично не видимо људе око нас. Нисмо спремни да чујемо њихове приче. Баш због тога верујем да ће ''Оаза'' учинити видљивијим особе са посебним потребама у нашем друштву. Филмом сам покушао да померим уобичајену перцепцију друштва о њиховим могућностима" казао је Илић.
У филму главне улоге играју дебитанти Валентино Зенуни, Тијана Марковић и Маријана Новаков.
Улоге васпитача поверене су Маруши Мејер и Горану Богдану.
Икић наглашава да су Зенуни, Марковић и Новаков, млади људи, који су први пут у животу добили прилику да нешто раде.
"Прошао сам кроз домове за особе са посебним потребама у потрази за главним протагонистима филма. Успео сам да одаберем младе људе за које сам проценио да ће са успехом одиграти ликове у филму. Ниједног момента нисам имао идеју да играју сами себе. Њих троје су особе са посебним потребама, али смо прошли специјалну радионицу где су учили да глуме и на крају смо заједно успели да направимо филм" казао је Икић.
За њега нема дилеме да је пандемија вируса ковид 19 заправо почетак трансформације света која ће трајати много година.
"До недавно смо веравали да је свет у којем живимо једино могућ. Пандемија је први догађај који ће преобликовати тај свет. Филм се тренутно налази у радикалном расцепу као што је то случај са многим сегментима људског живота. Нема сумње да ће филм морати да пронађе нову форму приказивања и нову публику што заправо уопште није лоше. Системи дистрибуције филма у свету пре пандемије су се истрошили кроз фаворизовање само једног и пречесто врло баналног облика филма" казао је Икић.
Сматра да ће филм у будућности постати алтернативна мера уметности.
"Гледаћемо филмове у катакомбама као што су се рани хришћани састајали да би исповедали своју веру", рекао је Икић.