ИФИМЕС: Да ли ће Либија бити подељена на исток и запад?

У анализи “Либијска ноћна мора 2020: Да ли ће Либија бити раздељена на источну и западну Либију”, ИФИМЕС наводи да су главни играчи у либијској кризи сада Русија, Уједињене Арапске Емирате, Француска и Египат на једној страни, те Турска и Италија на другој, а да су стратешки и економски интереси ових земаља главни узрок који их је довео у Либију.



Најопасније при томе је да те државе не брине територијална целовитост Либије, већ су економски и стратешки интереси они који су их довели у Либију.



У анализи се наводи да је брз развој догађаја и напредовање снага међународно признате владе у Триполију, довели до пристанка генерала Калифе Хафтара на разговоре са том владом.



“Хафтареве снаге доживеле су више пораза у западној Либији од међународно признате владе у Триполију, којој помаже Турска, тако је дошло до повлачења из свих градова у којима су биле њихове снаге укључујући и предграђа либијске престолнице Триполи”, наводи се у анализи ИФИМЕС.



Prеthodno, наглашава се у анализи, привремени војни успеси Хафтара утицали су на томе да одбије мировно решење за либијску кризу. Његове снаге успеле су да освоје градове западне Либије, све до предграђа Триполија, а заузели су и стратешко место Сирте.



“Војне победе су тог пензионираног војног команданта увериле да одбије Скхиратски споразум потписан између либијских фракција 17. децембра 2015. под окриљем УН”, објашњава се у анализи ИФИМЕС и додаје да је врхунац моћа Хафтара постигнут када су се његовим војним снагама придружиле и руски плаћеници из редова Вегнер групације.



До преокрета је дошло, наглашава се у анализи, када међународно призната влада добила војну помоћ од Турске и када је заустављено 14-месечно напредовање Хафтара.



“Рат између Владе националног јединства и Хафтарове војске постао је непосредан рат између више држава на територији Либије”, истиче ИФИМЕС у својој анализи.



Како наводе, подршка Турске је дошла у тренутку када је између Анкаре и међународно признате владе у Триполију потписан споразум о разграничењу морске границе, чиме турске власти желе да очувају излазак на отвореном мору, а тиме и права на коришћења нафте и плина.



Са друге стране, ИФИМЕС наводи да је Руска федерација и њена операција у Либији покушај за руски продор на северу Африке и Блиски исток, као и да су либијско питање и његова економска димензија политички важни за Кремљ.



“Москва је у генералу Калифи Хафтару пронашла поузданог партнера, којег је тражила у пост Гадафијевој Либији”, оцењује ИФИМЕС.



Када је реч о Европској унији, ИФИМЕС наводи да не постоји јединствен став по питању либијског конфликта.



Док Италија, с једне стране, подржава турску војну улогу и помаже влади националног јединства у Триполију, Француска, с друге стране, подржава и генерала Хафтара, а истовремено признају међународно признату владу у Триполију.



“Рим већ годину дана немо посматра француску политику у том региону, која угрожава италијанске економске интересе у Либији, попут нафтне компаније ЕНИ”, објашњава ИФИМЕС.



Међутим, наглашава се да су европске државе забринуте због ситуације у Либији имајући у виду отвореност миграцијског питања.



Када је реч о САД, они признају међународно признату владу у Триполију, а након руске подршке генерал Хафтару, чак је и амерички Конгрес почео посвећивати додатну пажњу на питања везана за Либију.



Ипак, наводе из ИФИМЕС, не постоји нада која би показала да ће у ближој будућности либијска криза бити решена демократским, мирним уједињењем Либије.



“Руско-турски разговори на министарском нивоу средином јуна 2020. о источној и западној Либији и нека виртуалној црвеној линији у граду Сирте, управо на половини државе, дају назнаке да ће председници Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган постићи договор као у Сирији, тако да Хафтар и даље задржи источни део Либије, а међународно призната влада у Триполију сачува свој западни део”, закључује се у анализи ИФИМЕС.