„Новосадски омнибус” СНП-а прекинут пред финале: Следи наставак „Великих очекивања”
Таман кад је у сред марта требало да премијерно буде изведен трећи део “Новосадског омнибуса” у Српском народном позоришту, проглашено је ванредно стање, већ добро познатим поводом.
Сада је другачије, али позоришта, бар у Новом Саду, још увек нису почела да се отварају. Зато се отварају сцене, прецизније - амбијенти, у којима би могло да се замиси извођење и позоришних представа које су прилагодљиве.
- Представе “Новосадског омнибуса” (“Појачало и гитара” Слободана Тишме, у драматизацији и режији Иване Јаношев, “Граматика поремећаја” Фрање Петриновића, у драматизацији и режији Давида Алића - прим. нов.) нису за напоље, ушушкане су. Па и моја - прича редитељ Душан Мамула, који још није дочекао премијеру дела “Велика очекивања”, по причи Ђорђа Писарева. - Када би се играло у неком забаченом простору, на Лиману или негде међу зградама, то би било близу тог. Човек, соба... Не би било насилно, иако ја стварно волим амбијентално позориште.
Позоришни респиратор
Од редитеља Душана Мамуле, што је потврдио и директор Драме Српског народног позоришта, могло се чути да ће “Новосадски омнибус” можда заживети на новој, отвореној, летњој сцени, која се спрема у сарадњи низа позоришних институција и Градске управе Новог Сада. И без званичних информација, за претпоставити је да би ова сцена ускоро могла да буде “респиратор” новосадским позориштима, “оболелим” од пандемије короне.
На питање о чему су, каква су “Велика очекивања”, Мамула одговара да се ради о дечку у добровољном карантину (замало да се поклопе мотиви стварности). Човеку којем је његова соба сасвим довољна, јер путем компјутера улази у свет у којем има све што му треба - и друштво, и новац, и забаву... Све, осим хране за тело. За то му треба достава, тако да ни због ње не излази напоље. Све док...
- Како се одвојити од тога и шта се то у нама буни када водимо живот тако - основна су драмска питања, сукоби у представи, каже Мамула.- Шта нас то вуче напоље из света илузија, а шта нас то увлачи.
У причи Ђорђа Писарева (ко не би да му покваримо доживљај нека не чита наредне редове), љубавни је мотив онај који ипак не може да се оствари на нивоу виртуелног. Када момак упозна девојку, испочетка му је сасвим у реду да и то буде преко компјутера. Међутим, на крају...
- Драматизација Писаревљеве приче је била најлепши и најзанимљивији део посла, јер је прича кратка, па смо много тога морали да испунимо из себе, да створимо практично цео драмски текст - разоткрио је и овај детаљ Мамула. - Сви глумци (Александар Петковић, Стефан Вукић, Алиса Лацко, Милица Грујичић, Федор Ђоровић - прим. нов.) - главни ликови и њихови аватари плус један пријатељ - сами су проналазили своје место у драми.
“Новосадски омнибус” је, подсећања ради, представа настала у намери да се повежу актуелни новосадски писци и млади позоришни уметници. Драматуршки, сви мотиви представљају приче о граду и људима који ту живе.
И. Бурић