Корона подстакла куповину кућа и викендица
БЕОГРАД: Вирус корона који је већину људи који живе у градовима prеthodna два месеца затворио у станове, отворио је питања бројних слабости оваквог начина живота, од скученог простора па до осећаја социјалне изолације која би се могла подвести под "синдром затвора", и тако повећала интересовање за куповину кућа или викендица, о чему сведочи и њихова већа потражња на тржишту некретнина.
По речима заменика председника Групације посредника у промету непокретности Привредне коморе Србије (ПКС) Ненада Ђорђевића, примећено је интересовање за куповину кућа и викендицама у приградским општинама Београда, као што су Гроцка, подавалски део општине Вождовац, Сопот, али и на Фрушкој Гори и у околини Новог Сада.
Цене тих некретнина, додаје он, углавном су на истом нивоу као и пре кризе изазване вирусом корона.
Ђорђевић наводи да је управо у овим местима доста таквих некретнина већ продато па је понуда знатно мања, а како је реч о купцима, они су, каже, углавном и раније имали намеру да купе такву некретнину, али су околности у вези са вирусом корона убрзали ту њихову одлуку.
Они живе, додаје, углавном у урбаним срединама, купују викендице за одмор, а није мали број ни оних који желе да се трајно населе ван града.
Психолог Ана Влајковић тај "феномен" објашњава тиме да је вирус корона променио нашу реалност због чега су грађани почели да размишљају на другачији начин, а прво размишљање је било, каже, како побећи из Београда и осталих већих градова.
Подсећа да су у Београду били редови за куповине, да није било свежих намирница на пијаци, а да је, како каже, свако ко је аутомобилом изашао из Београда, на пример, преко Панчевачког моста, могао да купи свеже намирнице од људи који су долазили на пијаце и продавали.
"Људи су покушавали да у тој ситуацији нађу најбољи избор за своју породицу те су углавном излазили из Београда", рекла је Влајковић за Танјуг.
На питање да ли ће нас околности у вези са вирусом корона "вратити на село", Влајковић сматра да то што је повећана куповина некретнина у градским општинама ван центра главног града, ипак не значи повратак на село.
Влајковић верује да ће се тренд "изласка из града" наставити, нарочито код средње генерације.
"Тај тренд постоји свуда у свету. Млади живе у центру града, а породице живе ван града, зато што је мање загађење, лепши је живот, лепше је одрастање у башти, деца су слободнија…", објашњава Влајковић.