Новосађанка Јелена Грковић – светска, а наша хокејашица

Јелена је данас на путу ка врху у овом спорту, а успут потврђује тврдњу стручњака да је потенцијал какав се ретко среће. Да су се ствари дешавале онако како је то било планирано, мађарска женска репрезентација управо би ових дана завршила ватрено крштење на Светском првенству у Канади. Дебитантска екипа требало је да наступи у групи Б, у конкуренцији селекција Чешке, Данске, Јапана и Немачке. Ширење корона вируса, међутим, одложило је излазак Мађарица на велику сцену до следеће године. Померање првенства за 2021. годину Грковићевој је донело додатно време да се опорави од повреде колена, задобијене у наступу за њен клуб КМХ Будимпешта, а сајт Светске федерације у хокеју на леду (ИИХФ) с њом је ових дана објавио велики интервју.

Тужна сам што нисмо отишле у Канаду, али мислим да се све дешава с разлогом, рекла је Јелена.

Имале су, додаје, доста повреда ове године, па ће, уместо да играју, имати прилику да се ментално у потпуности припреме за оно што их тамо очекује.

Верујем да ћемо још више напредовати као екипа и да ћемо бити потпуно спремне када дође прави тренутак, поручује Јелена.

У недавно завршеној сезони, тим КМХ Будимпешта, чији дрес с великим успехом Јелена носи, одбранио је титулу у Средњоевропској лиги (ЕВХЛ), истовремено освојивши Суперкуп ЕВХЛ-а и мађарско првенство. Сјајан успех уследио је након прошлогодишњег финала националне селекције у ИИХФ првој дивизији групе Б у Будимпешти. Грковићева и њене саиграчице освојиле су злато и обезбедиле место за такмичење с десет најбољих репрезентација света.

То је невероватно остварење и нешто о чему сам само сањала. Рођена сам у Србији, земљи у којој женски хокеј није ни постојао када сам почињала да играм. Сада сам стигла до светске топ-дивизије и осећај је нестваран.

Јелена је дебитовала за сениорски национални тим Мађарске још  2016. године. Пре тога детињство је провела у Новом Саду, из којег је и славна тенисерка Моника Селес кренула ка светским висинама. Занимљиво, Јелена се такође кратко бавила тенисом, али ју је веома брзо хокеј освојио, у време када је имала само шест година.

Било је нас пет девојчица које смо кренуле да играмо хокеј истовремено, али су убрзо све те другарице одустале. Будући да сам годинама била једина девојчица која је играла хокеј у Новом Саду, један од тренера рекао је мојој мами, опрема се тада изнајмљивала, да само узимам пар клизаљки неком дечаку, а да будућност у овом спорту немам. Хокеј потпуно одговара мојој личности: изазован је, брз и агресиван и, као такав, одличан је да се изборим с огромном енергијом коју имам. Ипак, заиста нисам имала хокејашку будуцћност у Србији, тако да смо у оквиру породице одлучили да се преселим у Мађарску, која ми је нудила много веће могућности.

Јеленин млађи брат Душан кренуо је њеним стопама. Такође живи и учи у Будимпешти и игра хокеј на леду. Међутим, он је сениорски репрезентативац Србије, али је и Јеленин највећи навијач у свим утакмицама које игра. Исто важи и за родитеље Грковићевих, мајку Ванесу и оца Марија, који се труде да буду макар на најважнијим утакмицама које њихова деца играју, а ако то не могу, путем стриминга уживо прате преносе.

Јелена упоредо студира и професионално игра хокеј. Они који је добро познају тврде да поседује изузетан темперамент и да је попут „струјног удара“ у свлачионици националног тима наших северних суседа.

Никада ми није било тешко да одем од куће, јер сам увек била радознала и отворена према свету. Специфична је ситуација када се селите у нову земљу, јер морате да прихватите њену културу и научите језик. У Будимпешти живим већ годинама и течно говорим мађарски. Што се темперамента тиче - да, та сам која говори у име тима, стално се шалим и никада не ћутим.

Јелена данас добија награде у мађарском хокеју, а интересантно је да и женски програм у Србији, некако упоредо, почиње да напредује. Број заинтересованих девојчица показује растући тренд, с тренутних 75 хокејашица, а Србија учествује и у међународним иницијативама, попут Светског викенда за хокеј на леду.

Понекад одем у Нови Сад код породице, али ме распоред који имам у хокеју прилично заокупља. Иако физички нисам често у Србији, надам се да ћу тим девојкама дати додатну мотивацију. Желела бих да им помогнем и да се хокеј у Србији све више развија. Била сам необично срећна када сам недавно на клизалишту видела пуно девојака, баш тамо где сам и ја направила прве хокејашке кораке, поручила је Јелена Грковић, светска, а наша хокејашица на леду.

Припремио: А. Предојевић